"Niko nam nije rekao za pandemiju koronavirusa!"

Zamolili su porodice da ostanu u kontaktu, ali uz jedno pravilo: nema loših vesti.

Nakon 25 dana na moru i uz malo komunikacije sa spoljnim svetom, planirali su da pristanu na malom ostrvu sredinom marta.

Ali, primivši telefonski signal dok su još bili na obali, otkrili su da su ostrvske granice zatvorene i saznali da svet pati od globalne pandemije o kojoj nisu čuli ništa.

"U februaru smo čuli da postoji virus u Kini, ali s ograničenim informacijama koje smo shvatili kada smo stigli na Karibe i mislili smo da će sve biti ubrzo gotovo. Posle smo shvatili da je čitav svet zaražen", kaže Elena.

GRANICE SU ZATVORENE

Par je uglavnom bio na moru kada je počela pandemija koronavirusa. S ograničenim pristupom internetu i kontaktima porodice i prijatelja, par nije imao pojma koliko je sve postalo ozbiljno.

"Rekli smo našim porodicama sa obale da ne želimo da čujemo loše vesti, što je bio težak posao, jer su to bile prilično loše vesti", kaže Elena, čija je porodica iz Lombardije - najgore pogođene regije u Italiji.

"Prvo smo pokušali da sletimo na jednu od francuskih teritorija na Karibima, ali kada smo stigli otkrili smo da su sve granice zatvorene i da se ostrva zatvaraju", kaže Rajan.

"Čak i tada smo pretpostavili da se radi o preventivnoj meri zbog jeka sezone. Mislili smo da ostrva ne žele da rizikuju da nekoliko turista zarazi lokalno stanovništvo."

Vraćajući se na brod, par je preusmerio putovanje u Grenadu i konačno pogodio područje na moru gde je njihov 4G signal bio dovoljno dobar da otkrije šta se događa. Tada su počeli da razumeju veličinu virusa.

"Naša prijateljica je već bila u Sent Vinsentu, gde smo želeli da krenemo. Uspeli smo da stupimo u kontakt sa njom 10 sati pre nego što smo stigli. Rekla nam je da će nam biti odbijen ulazak, jer sam italijanski državljanin, iako mesecima nisam bila u Italiji", kaže Elena.

Srećom mogli su da dokažu svoju istoriju putovanja, koja je pokazala da, samo što nisu mesecima bili u Italiji, već su i bili na izolaciji 25 dana na moru. Konačno su mogli da budu na zemlji.

REKLI SU NAM DA NE PANIČIMO

I Eleni i Rajanu je bilo teško da čuju kako je pandemija uticala na njihove porodice.

"Moj rodni grad je u italijanskoj regiji Lombardiji koja je bila jedna od najteže pogođenih na svetu. Rajan i ja nismo shvatili kako to utiče na naše porodice sve dok nismo pristali kada sam uspela da pozovem oca.

"Bio je to težak razgovor. Rekao mi je da ne paničim, ali naš grad je bio jedno od najgore pogođenih područja na globalnom nivou. Poslao mi je profil Njujork Tajmsa o našem rodnom gradu... - neutešno je rekla Elena.

"Veoma tužna slika kod kuće, nema grobnog prostora, mesta u krematorijumu... Srećom, moja porodica je dobro ali dosta ljudi koje poznajemo više nisu među živima.

Elena i Rajan su na sigurnom u Bekuji na ostrvu Sent Vinsent, ali se brinu jer ne znaju koliko će dugo moći da ostanu tamo.

"Ne želimo za sada da napustimo ovo mesto jer je sve zatvoreno. Za sad sedimo čvrsto sa ciljem da izađemo pre nego što sezona uragana počne početkom juna."

Nadaju se da će otputovati na sever i nastaviti sa istraživanjem Kariba.