Strip Alan Ford je bio pred gašenjem, ali je onda uvođenje epskog lika u potpunosti preokrenulo njegovu sudbinu

Prvi broj je izašao maja 1969. godine. Legendarni strip "Alan Ford" je aktuelan i popularan više od pola veka kasnije, a malo ko zna, čak i među najrevnosnijim čitaocima, da je lako moglo da se desi da se ugasi praktično već na startu. Srećom, nije, jer su na avanturama grupe TNT (skraćenica za trinitrotoluol, izuzetno jak eksploziv) odrastale generacije od Vardara do Triglava i od Đerdapa do Jadrana. 

Prvi broj serijala o Alanu Fordu u Italiji je prodat u podnošljivih 22.000 primeraka, dok je već drugi broj ("Šuplji zub") najavljivao katastrofu, pošto je prodat u samo osam hiljada primeraka. Autori su bili očajni. Strip je tada bio na korak do ukidanja, a za opstanak "Alana Forda" najzaslužniji su malobrojni verni čitaoci koji su pismima podrške ohrabrili Magnusa i Bunkera da nastave dalje. Posle dvogodišnjeg mučenja, dolazi do preokreta sa 26. brojem, u kojem se pojavljuje Superhik, bedni đubretar koji u slobodno vreme krade od siromašnih da bi davao bogatima. Može se slobodno reći da je Superhik spasao strip, jer se broj prodatih primeraka popeo na 100.000. Superkhik je alkoholizirani kriminalac koji otima siromašnima da bi davao bogatima. Reč je o nesrećnom čistaču ulica koji je besan na siromašne zato što bacaju đubre po ulici. Oblači steznik da bi sakrio stomak i koristeći alkoholni zadah kao oružje, otima siromašnima leteći pomoću balona. Prvi put se pojavljuje u epizodi "Superhik" a kasnije u nizu drugih epizoda.

Na vrhuncu popularnosti stripa, na veliko razočarenje ogromnog broja čitalaca, Magnus donosi odluku da prekine sa crtanjem "Alana Forda". Poslednja epizoda koju je uradio bila je "Odlazak Superhika" (br. 75). Ogroman broj crtača je nakon Magnusa pokušavao da kopira njegov crtež, ali jednostavno to nije bilo to.

Možda mnogi ne znaju da je Magnus pri kreiranju lika Alana Forda na umu imao glumca Pitera Otula, na koga je u prvih 75 epizoda diskretno ličio. Kad su počinjali da kreiraju Alanov lik, zamišljali su ga kao blagu parodiju Džejmsa Bonda. Prvobitna ideja je bila da Alan bude obučen u odelo i belu majicu, sa mašnom oko vrata. Ipak, bilo je očigledno da bi tako obučen iskakao iz koncepcije grupe, tako da su se odlučili za crnu rolku i pantalone. Posle godinu i po dana priprema, u maju 1969. izlazi prva epizoda. Čitaoci su bili zbunjeni duhom ovog zabavnog štiva koji je odudarao od bilo kog stripa koji su ranije čitali. Junaci nisu bili ultramoderni špijuni, već bedni siromasi koji su izigravali tajne agente.

Takav revolucionarni pristup je rezultovao slabom prodajom prve epizode. Ipak, početni poraz nije uplašio autore. Pošto nisu bili sasvim zadovoljni prvim brojem, studiozno su analizirali crtež i scenario. Usledio je "hirurški zahvat" na Bobu Roku, kome je posle drugog broja uvećan nos i smanjen stas, čime je njegov lik izgubio na realističnosti, ali je time postao jedan od najpopularnijih likova stripa.

Neverovatno, ali istinito je da je "Alan Ford" najveću popularnost stekao samo u rodnoj Italiji i kod nas, tačnije na prostoru bivše SFRJ. U Evropi se za ovaj strip zna veoma malo, pošto je bilo pokušaja izdavanja na Zapadu, ali nigde nije stekao takvu slavu kao u Italiji i u Jugoslaviji. Možda i presudnu ulogu za popularnost Alana Forda na našim prostorima ima njegov prevodilac Nenad Brixy. Pokojni Brixy se i sam bavio pisanjem. Pošto je bio veliki ljubitelj stripa, predložio je zagrebačkom "Vijesniku" da objavi "Alan Ford" na stranicama "Superstrip" serije 1972. godine. Odigrao je ključnu ulogu genijalnim prevodima koji su strip približili našoj publici. Prevođenje "Alana Forda" nije bilo lak posao, pošto je strip obilovao igrama reči, ali to mu je davalo slobodu u prevođenju i podsticalo njegovu kreativnost. Na razne načine se dovijao da italijanske igre reči prenese u duhu našeg jezika, tako da je bilo dosta pošalica kojih nije bilo čak ni u originalu. Zbog njegovog fenomenalnog kreativnog angažmana, Nenada Brixyja domaći obožavaoci s pravom smatraju trećim autorom stripa. Što se tiče "Alana Forda" u Srbiji, publici je pored sjajnog teksta, neverovatno smešan bio i tadašnji srpskohrvatski jezik koji je koristio prevodilac. To je išlo toliko daleko da su čitaoci bili besni što su izdanja štampana kod nas (posle rata) prevedena na srpski. Jednostavno, duh "Alana Forda" je bio povezan sa prevodima legendarnog Hrvata.

Glavni lik stripa je Alan Ford, istovremeno i najmlađi član grupe TNT. Ljubimac je lepšeg pola, ali mu to uvek donese probleme, a često i ljubavne jade. Stidljiv je, skroman i naivan, uvek želi da pomogne, ali je takođe i pravi majstor za upadanje u nevolje. Alan je siroče, nema roditelje ni rodbinu. U početku radi u sopstvenoj reklamnoj agenciji (u jednom golubarniku na vrhu solitera i "kradući" poštanske linije). Tako je bežeći pred ljudima iz pošte potpuno slučajno dospeo u tajno sklonište još tajnije grupe TNT. Alanov najbolji prijatelj je Bob Rok. Bob pati od dva kompleksa, prvi je nizak rast, dok je drugi veliki nos. Zbog toga je vrlo osetljiv i razdražljiv, ali je u poduhvatima grupe TNT jedan od najhrabrijih agenata. Bob je siroče, majka mu je poginula u neuspeloj pljački banke, a otac umro o državnom trošku na električnoj stolici. Ima tri brata blizanca, ali s "one strane zakona".

Šef grupe TNT je Broj jedan. Dugobradi paralitičar, nepoznatih godina, koji je savemenik svih istorijskih ličnosti, čak i pre nove ere. Živi u tajnom skrovištu, u njujorškoj podzemnoj železnici, s Grunfom koji mu je lični sluga. Grunf je emigrirao je u SAD posle Drugog svetskog rata, ali je zadržao vojničke navike. Došavši u SAD promenio je svoje ime Grunt u Grunf. Izumitelj je uglavnom beskorisnih stvari, a zadužen je i za vozni park grupe TNT. Stvari pravi sa budžetom koji retko kad prelazi 50 centi. Uz sve to, uvek ima novu majicu sa originalnim natpisom.

Sir Oliver je engleski plemić koji je napustio svoju zemlju zbog "nesporazuma sa vlastima". Krasi ga osobina da krade šta god stigne, a zahvaljujući snalažljivosti i izuzetnim govorničkim sposobnostima, to mu često i uspeva. Naravno, on nikad neće priznati da krade, već će uvek naći neki izgovor.

Debeli šef je zamenik Broja Jedan, koji vremenom sve više lenčari, a dane provodi u spavanju ili u prepirci s pomoćnikom Jeremijom. Pregurao je Drugi svetski rat kao zapisničar u kontraobaveštajnoj grupi, gde je imao nadimak "Brza noga" zbog brzine pisanja. Šef je postao udovac posle jedne svađe kad je izbačen na ulicu gde ga je i pronašao Broj jedan. Ne razdvaja se od hrčka Skvikija na koga večito imaju pik Bob i njegov pas Nosonja.

Jeremija je matori hipohondar italijanskog porekla koga progone sve znane i neznane bolesti, kao i neke koje sam izmišlja. Zajedno sa Šefom radi (čitaj spava) u cvećari, a kada se ne žali na bolesti, spava blaženim snom. Pošto je večito jednom nogom u grobu, neupotrebljiv je za bilo kakvu akciju.