Deset činjenica o spavanju koje niste znali promeniće potpuno vaš pogled na noćni počinak

Nema osobe na planeti koja nema svoj poseban ritual pred spavanje ili način opremanja za noćni počinak. Neko voli da spava u toplom, neko u hladnom, neko u pidžami, neko samo u donjem vešu... Mnogi od nas i dalje žive sa brojnim zabludama koje se tiču sna i spavanja.

1. San se ne može nadoknaditi! Za zdrav i vitalan organizam potrebno je 7-9 sati svakodnevnog sna. Nedostatak sna može biti uzrok ozbiljnih zdravstvenih problema (visok krvni pritisak, gojaznost, promenljivo raspoloženje, depresivnost, gubitak koncentracije). Potrebno je imati svakodnevno dovoljno sna jer je to preduslov zdravog fizičkog i psihičkog organizma.

2. Kad se posle isprekidanog i nedovoljnog sna osećate umorno i nenaspavano, znajte da su to sve posledice bolesti pod nazivom nesanica. Poremećaj sna može biti posledica medicinskih ili psiholoških problema i zato je najbolje po tom pitanju se konsultovati sa lekarom, tim pre što je to izlečivo obolenje.

3. Hrkanje nije samo neprijatno, već i zabrinjavajuće. Za mnoge je to bezopasno ali za partnera sigurno neprijatno iskustvo. Međutim, to može i biti simptom smrtonosnog poremećaja koje se zove apneja. Apneju karakterišu pauze u disanju koje sprečavaju ulazak ili izlazak vazduha kroz disajne kanale. Ljudi sa apnejom se često noću bude jer gube dah i zato su hronično neispavani. Pauze u disanju smanjuju nivo kiseonika u krvi, otežavaju rad srca i kardiovaskularnog sistema, i povećavaju rizik od drugih kardiovaskularnih oboljenja. Često ili redovno hrkanje je direktno povezano sa hipertenzijom. Gojaznost i veliki podvoljak mogu doprineti apneji. Apneja se može izlečiti, pogotovo ako su primećene pauze u hrkanju. U svakom slučaju potrebno je konsultovati lekara koji će izvršiti potrebne analize.

4. Spavanje na školskim časovima ne znači da se radi o lošim ili lenjim đacima. Mladima tog uzrasta je potrebno 8-10 sati sna a, svedoci smo, da ima toliko aktivnosti kojima se oni zabave do kasno u noć. I zato nije ni čudno da rano ujutro ne funkcionišu dobro.

5. Kratkotrajno dnevno dremanje može biti veoma stimulativno. Ako spavate manje od 20 minuta tokom dana verovatno ćete se osećati svežije – dremanje tako deluje na većinu ljudi. Ali, ako spavate duže od 20 minuta mogli biste se osećati pospanije jer mozak posle toliko minuta sna proizvodi različite talase. Zato je bolje prileći na kauč ili udobnu fotelju nego u krevet jer biste u njemu mogli da ostanete duže. Važno je i kada dremate. Bolje je ranije tokom dana, između 13 i 16 sati, jer tako nećete ometati večernji san.

6. Dnevna pospanost je posledica nedostatka sna, ali to nije uvek tačna dijagnoza, jer i pored dovoljno količine sna tokom noći, ako se osećate nenaspavano možda je u pitanju, ipak neki zdravstveni problem. Posavetujte se sa lekarom. Ako izgubite samo 90 minuta sna u samo jednoj noći možete da smanjite sposobnost koncentraciji i moć rasuđivanja za čak 32 posto. To je sasvim dovoljno da vam ošteti memoriju, sposobnost razmišljanja i ugrozi sigurnosti na poslu ili vožnji.

7. Potpuno je tačno da nedostatak sna utiče na zdravlje . Nedostatak sna utiče na lučenje hormona rasta koji je povezan sa gojaznošću. Kako se luči manja količina hormona, šanse da se nabaci višak kilograma su veće. Krvni pritisak obično pada tokom sna, međutim, prekidi sna mogu nepovoljno uticati na ovaj normalan pad, dovodeći tako do hipertenzije i kardiovaskularnih problema. Istraživanja su, takođe, pokazala da nedostatak sna pogoršava sposobnost tela da koristi insulin, što dovodi do obolevanja od dijabetesa. Nedostatak sna je u međuzavisnosti i sa depresijom.

8. Ljudima, kada odrastu, uglavnom treba ista količina sna (7 do 8 sati) ali se njihove navike u spavanju menjaju. Stariji ljudi češće dremnu u toku dana (što je preporučljivo ali ne više od pola sata) pa se onda noću bude i manje spavaju. Takav režim spavanja daje privid da oni manje spavaju. Starije osobe imaju nešto lakši san pa im je za dobro spavanje potrebniji mir i udobnost. Poželjno je da starije osobe što duže ostanu i fizički i psihički aktivne i zato je potrebno da imaju dovoljno spavaju i zdrave navike.

9. Mozak se ne odmara dok spavate, jer se mozak nikada ne odmara. On i u toku sna reguliše vitalne funkcije organizma kao što je, na primer disanje. Kada spavamo, obično se nalazimo u nekom od dva stanja, REM (brzi pokreti očiju) i ne-REM čiji ciklusi traju oko 90 minuta. Ne-REM san ima četiri faze sa posebnim funkcijama, u rasponu od pospanosti iz prve faze, kada se pojedinac može probuditi vrlo lako, do treće i četvrte faze “dubokog sna“ kada je buđenje mnogo teže i gde se dešavaju najpozitivniji i okrepljujući efekti sna. Međutim, čak i u najdubljem ne-REM snu, našiž mozaki i dalje obrađuje informacije. REM san je aktivan san gde se događaju snovi, disanje i srčani ritam se ubrzavaju i postaju neregularni, mišići se opuštaju, a oči se kreću napred-nazad ispod kapaka.

10. Alkohol pomaže da lakše zaspimo, ali onemogućava miran i zdrav san. Ako već pijete uveče, potrudite se da ne uzimate alkohol 3 sata pre odlaska na spavanje, jer tada on nema uticaja na san.