Evo odakle nam dolazi ovaj običaj i zašto zamišljamo želju dok duvamo svećice

Grci su prinosili Artemidi mesecolike, kolače u čast lunarne boginje. Da bi što vernije prikazali sjaj meseca, Grci su zapalili sveće i stavljali ih na te kolače-darove. Grci su najverovatnije preuzeli ideju o proslavi rođenja od Egipćana, kao proslavi svojih bogova i boginja.

Sve do IV veka Hrišćani su mislili da je obeležavanja rođendana nešto loše, a tada su promenili mišljenje i počeli su da slave rođenje Hristovo.

Iako je ideja o proslavi rođendana već uveliko zaživela, smatra se da je "Kinderfest" u Nemačkoj preteča rođendanskim zabavama. Proslava je imala i tortu i svećice. Svaka godina života obeležena je jednom svećicom i jednom plus kao nadom za dugovečnost. Na ovim zabavama su se duvale svećice i zamišljale želje.

Još jedan rođendanski običaj je duvanje svećica na torti, a na njoj se obično nađe tačno onoliki broj svećica, koliko godina osoba puni, a za one praktičnije, tu su i sveće u obliku broja.

Svećice su počele da se koriste u kasnom 18. veku i to najpre u Nemačkoj. Navodno je jedan imućni grof na svojoj gala rodjendanskoj proslavi iznenadio goste ogromnom okruglom tortom sa svećicama koje su simbolizovale svetlost života. Inače, neki narodi stavljaju svećicu više od godina koliko puni slavljenik, verujući da mu tako produžavaju život.

Veruje se da se duvanjem u svećice, želja koja se tom prilikom poželi, šalje direktno Bogu, a veoma je bitno da se sve istovremeno ugase kako bi poruka bila odjednom prosleđena i ekspresno ispunjena. Običaj je da se zamišljena želja nikome ne govori da bi ova poruka stigla do Boga i ostvarila se.

Kraljica Elizabeta Druga, 21. aprila, napunila 94 godine, ali ona slavi I sližbeni rođendan u junu. Službeni rođendan obično pada u drugu subotu u junu.

U Britaniji se rođendani kralja ili kraljice već više od 250 godina službeno ne slave na dan kad su stvarno rođeni. Tradiciju duplih rođendana ustanovio je kralj Džordž Drugi 1748. On se rodio u novembru, kada je vreme u Velikoj Britaniji obično loše. Kralj je hteo veliko javno slavlje, ali novembar nije dolazio u obzir. Pošto njegov pravi rođendan nije bio zgodan za javne svetkovine, odlučio je da ga spoji sa velikom vojnom paradom koja se održava u kasno proleće, po lepom vremenu. Tako je ustanovljena tradicija službenih prolećnih rođendana britanskih monarha.