Kako da povratak u vrtiće bude što "bezbolniji"

 

U Srbiji je 15. marta proglašeno vanredno stanje zbog korona virusa, a škole i vrtići su zatvoreni. Iz dana u dan smo pratili tok kretanja epidemije u Srbiji, broj zaraženih i umrlih, i situacija je, konačno, počela da se smiruje. Đaci se ove godine neće vraćati u školske klupe, ali vrtići će raditi od 11. maja, za decu čija oba roditelja rade i koji ne mogu da obezbede čuvanje dece na neki drugi način.

Posle svih vesti kojih smo se naslušali, činjenica je da roditeljima nije svejedno da pošalju decu u vrtić, uprkos tome što je donesen pravilnik, i moraće da se sprovodi niz mera u vrtićima kako ne bi došlo do zaraze.

Ali, roditelj je ipak roditelj, i koliko god da ih uveravate da će sve u vrtiću biti "kao u apoteci", činjenica da postoji makar i sasvim mala šansa za zarazu, dovoljna je da budu uplašeni i pod neviđenim stresom.

"U vrtić ili produženi boravak ići će deca za koju roditelji ne mogu obezbediti drugi vid zbrinjavanjadok su oni na poslu. Ako je takvo rešenje za roditelja jedino moguće, onda se ne treba iscrpljivati stalnim preispitivanjima da li dete treba slati u vrtić i produženi boravak ili ne. S druge strane, sigurno je da će vrtići, predškolske ustanove ili školeu kojima će se realizovati produženi boravak, preduzeti sve mere zaštite i obezbediti sigurnost dece", poručuje roditeljima dečji psiholog Milka Zlatić.

Iako se od početka govori da se kod dece, u slučaju zaraze virusom, uglavnom javlja lakša klinička slika, roditeljima niko ne može da kaže "vaše dete se 100 posto neće zaraziti" - a to je verovatno u ovom trenutku jedino što bi ih umirilo.

To ne možemo da tvrdimo, ali psiholozi kažu da bi svakako trebalo da prihvatite svoje emocije, pa i taj strah, jer će se tako lakše izboriti sa svime. Međutim, ono što možda ne bi trebalo je da pokažete svom mališanu da ste uplašeni, jer mu time ni na koji način nećete pomoći.

"Ako je roditelj uplašen ili uznemiren, biće i njegovo dete. Zato bi bilo dobro da roditelj prvo umiri sebe, trezveno i racionalno sagleda ovu situaciju, a detetu predoči da će se cela porodica polako vraćati na ranijinačin života - roditelji će ići na posao, dete u vrtić ili produženi boravak… ali da će svi, i vaspitači i roditeljii dete, više voditi računa o higijeni i svom ponašanju".

"Ono što roditelji u vezi sa tim mogu da urade je da predoče detetu da će vaspitačica možda nositi masku na licu, rukavice, ali i da naglase da je to sve da bismo bili zdravi. Ne treba decu plašiti pričama o virusu koji ne može da se vidi, već treba nastojati da im objasnite da je sve što se preduzima i što je novina za dete, iz razloga da vodimo računa o svom zdravlju."

Najavljeno je i da će vaspitači sada češće morati da peru ruke deci, a u vezi sa tim, psiholog kaže: "Deca su i pre pandemije učila određene higijenske navike da bi bili zdravi, pa im to neće biti neki problem."

Osim toga, psiholog Zlatić ističe i da roditelj može da kaže svom detetu da je važno, da bi se i roditelj i dete osećali sigurnije, da se dete pridržava onoga što od njega zahtevaju roditelji ili vaspitači.

Posle toliko vremena provedenog kod kuće sa roditeljima, izvesno je da će mališanima biti teško da se opet naviknu na vrtić. Mnogi od njih verovatno će roditelje i pitati i "A zašto ne mogu da me čuvaju baka i deka"...

"Roditelji mogu detetu da objasne da bake i deke moraju da vode računa o svom zdravlju i da, da bismo svi bili zdravi, jedno vreme ne možemo da budemo zajedno", zaključuje psiholog.