Neverovatna priča o životu čoveka koji nije uspeo da ubije kralja Aleksandra u atentatu 1921. godine

Srpski kralj Aleksandar I Karađorđević poginuo je u atentatu izvedenom u Marselju 9. oktobra 1934. godine. Malo je poznato da je i pre tog, na kralja izvršeno još nekoliko, ali neuspešnih atentata. Ovom prilikom ćemo vam ispričati priču o pokušaju atentata iz juna 1921. godine. 

Bilo je to 28. juna 1921. godine, kad je usvojen Vidovdanski ustav kojim je Kraljevina SHS proglašena ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom sa dinastijom Karađorđević na čelu. Neposredno posle toga u Beogradu se dogodio pokušaj atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića, dok se vraćao iz Skupštine! Sa skela nedovršene zgrade Ministarstva građevina, na uglu Miloševe i Masarikove ulice, molerski radnik Spasoje Stejić Baćo bacio je bombu na regentovu kočiju, ali je ona zapela za telefonske žice i eksplodirala ne pogodivši cilj.

Spasoje Stejić je rođen 1904. godine u Adi u Vojvodini i ljubav prema domovini i ono što je smatrao patriotizmom u velikoj meri su odredili čitav njegov život. Kao dečak od deset godina prijavio se dobrovoljno u vojsku, 1914. godine. Učestvujući sa jedinicama u borbama u Dobrudži bui je teško ranjen. Baćo je zatim prešao u Rusiju, gde je uključen u Jugoslovenski dobrovoljački korpus, ali upravo tu je došao u kontakt sa jednim, za njega, potpuno novim ideolozima – Lenjinom i njegovim komunistima.

Nije mnogo prošlo, a Spasoje je i sam počeo da veruje u boljševičke ideale. Zato je sa nekolicinom boraca istupio iz korpusa i priključio se crvenim borcima. Tokom 1918. godine boravio je u Samari, gde je radio kao ilegalni partijski radnik. Decembra 1918. godine Partija ga je uputila u Jugoslaviju da u njoj širi komunističku ideju i, nakon ostivanja KPJ 1919. godine Spasoje postaje jedan od njenih prvih članova.

Nema zapisa o tome da je Spasoje pre decembra 1920. naročito mrzeo regenta Aleksandra. Njegova netrpeljivost odnosila se na celu dinastiju Karađorđević i monarhiju kao režim koji je po njegovom mišljenju kao u tamnici držao radnike i seljake i zbog toga ga je trebalo rušiti. Ipak, nakon Obznane, sve se promenilo! Decembra 1920. godine državni vrh Kraljevine SHS doneo je proglas kojim se zabranjuje rad Komunističke partije Jugoslavije. Spasoju je to naročito teško palo, a bes je preusmerio na, po njegovom mišljenju, najodgovornijeg pojedinca za tu odluku – regenta Aleksandra Karađorđevića. Već tada Spasoje se odlučio za individualni teror. Ostalo je samo da čeka…

Prilika mu se ukazala nekih šest meseci kasnije, kad je kralj ostao nepovređen, ali je ranjeno desetak slučajnih prolaznika. Plan je bio dobar, ali sreća tog dana nije bila na Spasojevoj strani. Mladić je odmah uhapšen i brutalno pretučen. Pred Sudom je izavio da je atentat njegovo delo i da nema saučesnika. Tužilaštvo je smatralo da je Stejić imao pomagače među poslanicima.

Na “Vidovdanskom procesu“, 23. februara 1922. godine, Spasoje Stejić Baćo osuđen je na smrt. Kazna Spasoja Stejića preinačena je na dugogodišnju robiju koju je izdržavao u Sremskomitrovačkom zatvoru. Ima podataka da je mladić tokom služenja kazne, kao atentator na kralja, bio žrtva policijske torture i da mu je i zdravlje popustilo.

– Tamo se nalazio Spasoje Stejić, atentator na kralja Aleksandra. On je već preko osam godina bio u samici. Na nogama je neprekidno nosio teške lance – bilo je svedočenje jednog od zatvorenika.

Robijao je punih 19 godina. A onda je došao april 1941. i novi rat. Spasoje je bio jedan od učesnika bega 32 robijaša-komunista iz Sremskomitrovačkog zatvora, izvedenog 22. avgusta 1941. godine. Posle bega se priključio partizanima. Poginuo je tokom borbi na Sutjesci. Ubila ga je avionska bomba na brdu Ozren povrh Tjentišta 9. juna 1943. Bilo mu je 39 godina.