Jedna grupa ljudi je posebno ranjiva na COVID-19 i postoji samo jedan način kako da se sačuvaju

Nužno je da se stariji ljudi samoizoluju. Lekar objašnjava zašto je to tako i kako ih svi možemo podržati u tome.

Nažalost, to znači da bake i deke neće viđati svoju decu i unuke potencijalno nekoliko meseci i rizikuju da ostanu emocionalno i fizički sami.

Ovde nisu zabrinuti samo stariji ljudi koji se mogu razboleti; već će doživeti pad u kvalitetu života kao odgovor na epidemiju.

Ali zašto je potrebno primeniti ove ekstremne mere i šta je to što starije čine toliko ranjivijima na koronavirus?

Odgovor se krije u njihovom imunološkom sistemu. Kako starimo, verovatnije je da ćemo razviti zdravstvene probleme poput srčanih bolesti, dijabetesa, plućnih stanja i raka.

Kada virus COVID-19 uđe u telo, oslanjamo se na naš imuni sistem da ga prepozna kao stranog agenta i počnemo da radimo na njegovom uništavanju.

Jedna od najpoznatijih posledica starenja je pad ove imunološke funkcije.

Glavni deo imunološkog sistema čoveka predstavljaju bela krvna zrnca. Proizvode se u koštanoj srži kao nezrele ćelije i putuju u različite organe, uključujući slezinu, da bi sazreli u vojsku koja nam je potrebna za borbu protiv infekcija.

Kod starijih ljudi proizvodnja belih ćelija u koštanoj srži se usporava, a stopa sazrevanja je takođe mnogo manja nego kod mlađih ljudi, ostavljajući ih sa manje vrsta određenih belih krvnih zrnaca potrebnih za borbu protiv infekcije.

Kada koronavirus uđe u naše gornje disajne puteve, od vitalnog je značaja da ga naš imuni sistem brzo identifikuje kao štetnog pre nego što se proširi u naša pluća i prouzrokuje poteškoće sa disanjem.

Jedan od razloga zašto možda češće vidimo da stariji ljudi podležu efektima virusa je taj što njihov imunološki sistem ne prepoznaje i ne deluje tako brzo kao kod mlađih ljudi.

Dok se uradi ovaj vitalni posao, virus je već na putu do pluća, a veći deo štete već je učinjen.

Ali tu se ne zaustavlja. Iako nam je potreban da imuni sistem agresivno reaguje na virus, on nam takođe treba da napadne samo zaražene ćelije u našem telu, a ne zdrave ćelije.

 Postoje dokazi da imunološki sistem starijih ljudi postaje manje u stanju da razlikuje „nas“ od „tela koja nisu deo nas “ - odnosno da identifikuje strane agense. To može rezultirati nečim što se zove "oluja citokina" gde imuni sistem pretera, a ne zna kada da se isključi, napadajući zdrave ćelije u plućima i drugim delovima tela, što pogoršava efekte COVID-19.

Pored toga, iako stariji ljudi u ovoj fazi svoje bolesti mogu početi da stvaraju antitela na virus, pokazalo se da antitela postaju manje sposobna da se vežu za sam virus i bore se sa njim.

Ova promena može delimično objasniti zašto su upala pluća i grip češći kod starijih ljudi i češće dovode do smrti.

Ove promene mogu delimično objasniti i zašto su vakcine manje efikasne kod starijih ljudi i zbog toga je važno da stariji ljudi rade dodatne snimke.

Svi smo dužni da štitimo stariju zajednicu. Kod mladih se mogu razviti blaži simptomi, ali oni su važni vektori u prenošenju i nepažnja njih može rezultirati smrću onih starijih od nas.

U ovom trenutku je zaista najbolje što možete da učinite za njih da ih ne posećujete. Redovni, svakodnevni telefonski pozivi i video poruke daleko su sigurniji i osiguraće da se ne osećaju potpuno izolovano.

Ako im uzmete hranu ili druge neophodne stvari, treba ih ostaviti na pragu, a ne unutra.

Takođe je važno da se stariji ljudi tokom ove krize prepoznaju kao ranjivi odrasli ljudi. Često imaju starije supružnike ili vlastite roditelje o kojima mogu da se brinu, a odmori su bitan deo negovatelja.

Moralna je dužnost da držimo distancu, i peremo ruke.