Vidovdan je nepokretni crkveni praznik koji uvek pada 28. juna, a na taj datum se kroz srpsku istoriju, slučajno ili namerno, desilo mnogo bitnih događaja. Vidovdani su bili povodi za ostvarivanje političkih interesa, učvršćivanje vlasti, ali i za pripremano „dokazivanje moći” među svetskim silama.

Šta se sve u prošlosti dogodilo na Vidovdan?

Kosovska bitka
Osnovnu bazu Vidovdana čini boj na Kosovskom polju, koji se dogodio nedaleko od Prištine 28. juna, po starom kalendaru 15.juna, 1389. godine.

Srpska vojska, pod vodstvom Cara Lazara, Vuka Brankovića, Miloša Obilića i mnogih drugih saveznika suočila se sa osmanlijskom vojskom koju je vodio Murat Prvi i njegovi sinovi Bajazit Prvi i Jakub. Uzrok konflikta je bila ofanziva od strane Osmanlija na hrišćanska carstava na poluostrvu Balkanu.

U ovoj bici poginuli su knez Lazar, vladar Moravske Srbije, i turski sultan Murat, koga je ubio Miloš Obilić. Boj se završio bez „pobede“, jer su obe strane izgubile svoje vođe, međutim Kosovski boj je označio ogromno slabljenje tadašnje Srbije. Boj na Kosovu se u srpskoj istoriji tumači kao bolan gubitak teritorije od Osmanlija, kraj srednjovekovne Srbije i razlog 500 godina Osmanlijske vladavine na Balkanu (ovo je sa istorijske strane nepotpuno, ali zapravo ovakvo tumačenje Kosovskog boja je centralni smisao mita o Kosovu, Vidovdanu , ali se može reći i kolektivne traume jednog naroda).

Srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića istoričari smatraju darodavacem, zaštitnikom i miljenikom Crkve. Pravoslavna crkva ga je proglasila za sveca nekoliko godina posle Kosovskog boja a Vidovdan je posvećen svetoj uspomeni na njega.

Vidovdan se proslavlja dostojanstveno, mirno, bez veselja. Toga dana u srpskim hramovima se služi i parastos svim vojnicima palim na bojnom polju, za „krst časni i slobodu zlatnu“. Kako je u toku Petrovski post, i ovog dana se ne mrsi.

Istorijski značaj Vidovdana

Slučajno, sudbinski ili namerno može se primetiti da su se najznačajniji istorijski datumi kod Srba desili upravo 28. juna, na Vidovdan. Pokušaćemo da ovu tvrdnju potkrepimo podsećanjem na neke činjenice.

– 28. juna 1878. je započela rasprava o Kneževini Srbiji na Berlinskom kongresu.

-28. juna potpisana je sudbonosna Tajna konvencija između Srbije i Austrougarske 1881. godine. Ovim dokumentom Srbija je postala zavisna od Austrije, ali je od nje dobila i međunarodno priznanje da postane kraljevina.

-28. juna 1914. godine dok su se širom Srbije održavale vidovdanske svečanosti, u Sarajevu su odjeknuli pucnji koji su promenili tok istorije. Oni su ujedno bili i povod da tačno mesec dana kasnije Austrougarska objavi rat Srbiji. Gavrilo Princip je izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, koji je mislio da će dolaskom u Sarajevo na Vidovdan, pokušao da isprocira „neposlušne“ Srbe u tadašnjoj Austrougarskoj.

– 28.06. 1919. potpisan je Versajski sporazum kojim se rat završio. Versajski sporazum je naziv za mirovni ugovor zaključen u Versaju između Antante i Nemačke.

– 28.06. 1921. kralj Aleksandar Prvi Karađorđević doneo je Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

– 28.06.1948. godine, na sastanku u Bukureštu, Komunistička partija Jugoslavije raskinula je odnose sa zemljama komunističkog bloka.

– 28. juna 1989, u okviru proslave 600. godišnjice Boja na Kosovu u Srbiji tadašnji predsednik jugoslovenske Republike Srbije, Slobodan Milošević, držao je istorijski govor na Kosovu, na Gazimestanu. Tačno 12 godina posle toga, Milošević je izručen sudu u Hagu. Sam događaj nije bio toliko šokantan, koliko datum izručivanja.

Kada je srpska pokrajina Kosovo počela da izražava želju za nezavisnošću 1999. godine, došlo je do oživljavanja mita o Vidovdanu i naravno da su se vratila i zajednička sećanja srpskog naroda, to jest stara kolektivna trauma ali itekako veoma živa unutar naroda. Uticaj i važnost Vidovdana nisu se smanjili tokom proteklih vekova i do dana današnjeg usmerava mnoge društvene i političke okolnosti. Kroz celu istoriju Kosovo je bilo i jeste veoma bolna tema, koja će uticati na istoriju Balkana i Evrope još duže vremena.

Na temelju Vidovdana izgrađeni su ideali jednog naroda, što je zapravo etika hrišćanske kulture: pravda i čovečnost, samopožrtvovanje i stradanje, pokajanje i praštanje, trpeljivost i velikodušnost.