Kako stići do para

Pune su web stranice naslova: kako zaraditi novac, saveti do bogatstva, knjiga kako doći do miliona… Ovakvih publikacija i internet mešetarenja u poslednjoj deceniji je toliko da smo do sada svi mogli postati u najmanju ruku šeici iz Emirate, a sirotinja iskorenjena. No, naši stari trudili su se na razne načine da ono što imaju zaštite, prištede, pa i zarade, a nešto od tih svojih verovanja su ostavljali u nasleđe što se prenosilo s kolena na koleno. To novim generacijama često zvuči smešno, nelogično, pa čak i apsurdno, pa mu ne pridaju značaja, bar ne dok muka ne pritera.

Zbog toga vam Alo.rs specijalno otkriva bele bajalice ponikle u narodu, kojima možete uvećati svotu “šteka”, sačuvati zaradu od crne magije, i podseća na razna verovanja, koja vam u određenim situacijama mogu biti od koristi. Ako niste baš uvereni da je tako, proverite, probajte, jer to bar ništa ne košta!

Ne kupujte ponedeljkom

Postoji verovanje da ukoliko trošite novac, bilo kojim povodom, ponedeljkom i prvog dana u mesecu i godini, da će te trošiti čitave nedelje, meseca i godine. Zbog toga izbegavajte da bilo šta plaćate i kupujete ako možete neki drugi dan. Ukoliko je neophodno, pokušajte da eskivirate plaćanje pre podne. Tada vam novac, kažu, prosto neće “odlaziti”, ostaće u novčaniku. Takođe se veruje da će vaš budžet uvećati ukoliko uspete da prvog dana u nedelji naplatite svoj posao, rad, da dobijete pare.

Dug ne vraćajte istog dana

Ukoliko se zadužite, ma koji god iznos bio u pitanju, staro verovanje kaže da pare ne treba vraćati isti dan, jer to izaziva bedu. Ako ste baš u obavezi da što pre vratite novac, da onaj ko vam je pozajmio ne može da se stripi 24 sata, potrudute se da se razdužite nakon ponoći.

Platežna moć polnog organa

Mnogi kada uzmu pare u ruke, protrljaju ih o teme glave, bradu ili zadnjicu, a još starije verovanje da umnožavanje novca donosi tri puta trljajući o šlic, odnosno međunožje. Ukoliko vam to pomogne, tu “tehniku” uvek možete diskretno primeniti, pa čak i pored bankomata ili u banci pored šaltera, ali to možete činiti samo kada ste podigli ili dobili nenadani novac.

Torbu ne držite na podu 

Mnoga gatanja vezana za novac razlikuju se u zavisnosti od kraja u kojem živite. Tako u pojedinim krajevima Srbje veruju da novac, odnosno novčanik, torba, ranac ne treba da bude na podu, kako se novac ne bi bez potrebe trošio. Pogrešno je verovanje da kovane novčiće treb bacati po kući. Ako pak verujete u ovu priču, vodite računa da ne usisate ili pometete dinrčiće ili evriće, jer to izaziva rasipništvo nekog od članova domaćinstva.

WC šolja opasnost za kućni budžet

Feng šui verovanje poklapa se sa verovanjem starog slovenskog naroda, a to je da WC, a kasnije kupatilo, može prouzrokovati bespotrebi trošak porodice, ukoliko su bez potrebe otvorena vrata toaleta i daska od šolje. Vrata, baš kao i poklopac sanitarnog predmeta nisu napravljeni bez potrebe. Poklopac je predviđena da se spušta nakon svake upotrebe iz higijenskih i estetskih razloga. U suprotnom, fengšuisti tvrde da novac odlazi na sve što nije potrebno.

Ne bacajte smeće po mraku

Nenadane izdatke prouzrokuje i bacanje smeća po mraku, kažu naši preci. Zbog toga nastojte da do uličnog ili dvorišnog kontejnera odete dok je vidno.

Za bakšiš povucite bradicu

Svi oni koji imaju bradu ili brkove, ma koliki bili, po narodnom verovanju, imaju šansu da dobiju bakšiš kada nešto naplaćuju. Dok izgovarate cenu vaše usluge, proizvoda, posebno kada ona nije definisana, a očekujete čast, povucite pramenčić brade ili brka.

Energija vrednosti

Kada nađete pare, a ne možete da pronađete onog ko ih je izgubio, potrošite ih tako što će te njima nekome pomoći, ili na provod, a nikako kupovinom nekog predmeta, jer se veruje da poprima lošu energiju.

Zveckanje pehova

Prema vrednosti kovanog novca nikada se nemojte odnositi bahato zanemarujući ga, govorili su naši preci od davnina. Veruje se da rasipanjem “sitnog” novca čovek priziva peh, baksuz. Setite se one stare izreke: „Zrno po zrno - pogača“. Osim toga, pronađen novčić, simbolizuje mali dobitak, odnosno sreću, jer onaj ko ga je izgubio nije imao veliku štetu.