NJEGOVO IME I DANAS IZAZIVA STRAHOPOŠTOVANJE Veličanstvena priča o čoveku koji nije ubio najviše vojnika nacističke Nemačke, ali je najpoznatiji snajperista svih vremena

Njegova taktika se i dan danas izučava i proučava.

Vasilij Zajcev, Foto: Twitter

Legendarni sovjetski snajperista Vasilij Zajcev, koji je za samo nekoliko meseci bitke za Staljingrad poslao na drugi svet pola bataljona nacista, najpoznatiji je snajperista u istoriji, iako nije ubio najviše neprijateljskih vojnika. Apsolutni rekorder među sovjetskim snajperistima u Drugom svetskom ratu bio je Mihail Surkov, koji je ubio više od 700 nacista, ali je Zajcev najpoznatiji, između ostalog i zbog filma "Neprijatelj pred vratima" u kom ga glumi Džad Lou.

Zajcev je još kao dete naučio da precizno puca. Deda ga je često vodio sa sobom u lov u uralsku tajgu. Budući snajperista je od malih nogu usvajao veštine praćenja krupne divljači, maskiranja, bešumnog kretanja po šumi. Dečak je napredovao, a deda mu je za deseti rođendan poklonio luk, koji je lično napravio za unuka. Dve godine kasnije, svečano je uručio Vasiliju pušku "Berdan" kalibra 20 milimetara.

Njegov otac, koji je služio u Osmoj gardijskoj carskoj armiji pod komandom generala Brusilova, rekao je tada sinu: „Štedi municiju, uči da pucaš bez promašaja“. Zajcev je zapamtio očev savet za ceo život, i često ga se sećao u ratu.

Napad nacističke Nemačke na SSSR, operacija Barbarosa, zatekla je Zajceva u Tihookeanskoj floti, gde je služio kao pisar artiljerijskog odeljenja. Do leta 1942. godine podneo je pet zahteva sa molbom da ga pošalju na front. Na kraju su ga uvrstili u 284. pešadijsku diviziju. Posle toga su ga zajedno sa saborcima poslali preko Volge u Staljingrad. Od prvih dana možda i najpoznatije ratne bitke u svetskoj istoriji Zajcev se isticao veštinama i sposobnošću da uništava neprijateljsku živu silu. U oktobru je likvidirao tri neprijateljska vojnika sa udaljenosti od 800 metara, koristeći običnu brzometnu pušku repetirku. Do tada je već ukupno likvidirao 32 Nemca. Vasilij je nagrađen medaljom „Za hrabrost“, kad mu je dodeljena snajperska puška sa optičkim nišanom.

Snajperi su bili izuzetno neophodni u uslovima gradske bitke, gde su se svaka ruševina i zgrada pretvarale u položaje i uporišta. Snajperisti su pre svegagađali oficire, kako bi uneli pometnju u neprijateljskoj vojsci. Komandant staljingradskog fronta Andrej Jermenko izdao je ukaz 29. oktobra 1942. godine, u kom se naređuje da svaki vod mora imati dvojicu ili trojicu snajperista.

Zajcev je brzo postao najistaknutiji snajperista u Staljingradu. On je smatrao da je najvažnije umeće sposobnost neobičnog razmišljanja. Osnova njegove taktike bila je stalna improvizacija. Zajcev je tada uveo pravila koja se i danas smatraju aksiomom za svakog snajperistu. Menjanje pozicije nakon svaka dva ili tri pucnja, detaljno maskiranje, služenje „trikovima“, samo su neke od metoda koje je Zajcev koristio kako bi zbunio neprijatelja.

Na primer, prateći nemačke snajperiste, Zajcev je često koristio lutku obučenu u sovjetsku uniformu. Protivnik bi mislio da je pravi vojnik, pucao bi na njega i tako otkrio svoj položaj. Uralski as je uveo u vojnu taktiku princip „grupnog lova“, kada su tri snajperska para pokrivala određenu teritoriju sa tri strane. Par je činio snajperista i posmatrač. Takve grupe su bile veoma efikasne.

- Uzeo sam šest svojih učenika, koje sam poslao da "dočekaju" popunjavanje protivničkih trupa. Rasporedili smo se, čekamo. Vidimo, ide nemačka četa. Počeli smo da pucamo. Ubio sam 11 Nemaca. Zajedno smo likvidirali 40 nacista - pisao je Zajcev u članku „Svaki metak u Nemca“ 1943. godine.

Kako bi povećao efikasnost, Zajcev je podsticao učenike da vode specijalne beležnice, kako bi u retkim momentima zatišja snajperisti mogli da zabeleže orijentire, udaljenost od mesta, odakle se može pojaviti protivnik, pogodne položaje za gađanje i slično. Snajperisti su razmenjivali beleške, i na kraju su učenici Zajceva bili spremi da deluju bilo gde u gradu i da unište neprijatelja, bez gubljenja vremena. Zajcev se trudio da pogodi neprijateljskog vojnika u lice, a ne sa leđa, kako bi njegovo oružje ostalo vidljivo, jer bi drugi Nemac ili Rumun, koji bi posegnuo za njim, postao druga žrtva. Vasilij je takođe izbegavao da puca u vreme kada zalazi sunce, jer se svetlost mogla odraziti na optici i odrazom odati strelca. Zato je jutarnje sunce osvetljavalo dvoglede nemačkih zapovednika i nišane snajperista, koje su sovjetski strelci pogađali bez promašaja.

Od 242 neprijateljska vojnika koje je Zajcev likvidirao, 11 su bili snajperisti. Zajcev se posebno proslavio u dvoboju sa nemačkim snajperistom, majorom Konigom, koga su poslali u Staljingrad da se bori protiv sovjetskih strelaca. Prva meta mu je bio upravo Zajcev. Nakon što je jednom od sovjetskih snajperista metak probio optički nišan, a drugi ranjen, Zajcev je uspeo da otkrije položaj protivnika.

– Bilo je jasno da imamo posla sa iskusnim snajperistom, pa smo odlučili da ga zaintrigiramo. Prvi deo dana smo morali čekati da nas ne bi odao odsjaj optike. Nakon ručka, naše puške su bile u senci, a na položaj naciste direktno su pali sunčevi zraci. Ispod lima je nešto zasvetlelo – snajperski nišan. Precizan pucanj – snajperista pada. U jeku bitke smo izvukli ispod lima mrtvog nacističkog majora. Uzeli smo njegova dokumenta i predali komandantu divizije – prisećao se Zajcev.

U gradskim borbama za Staljingrad u sastavu jedinica 62. i 64. armije bilo je aktivno 985 snajperista. Oni su likvidirali oko 30.000 vojnika i oficira Vermahta. Istoričari i dan danas smatraju poraz Hitlerove vojske kod Staljingrada za prekretnicu Drugog svetskog rata.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi