Velika pobeda ostvarena na današnji dan je na žalost ostala u senci zbog narednih katastrofalnih događaja

Desetog avgusta 1913. godine okončan je Drugi balkanski rat. Sukob između balkanskih država koje su bile saveznice u Prvom balkanskom ratu okončan je mirovnim sporazumom kojeg su u Bukureštu s poraženom Bugarskom potpisale pobednice balkanske saveznice Grčka, Rumunija, Srbija i Crna Gora. Bukureštanskim mirom Makedonija je podeljena izmedju Bugarske, Grčke i Srbije, a Rumunija je dobila deo Dobrudže.

Drugi balkanski rat počeo je u noći između 29. i 30. juna 1913, napadom Bugarske na srpsku i grčku vojsku. Trajao je manje od pet nedelja, odnosno do 31. jula, ali nije označio kraj daljih sukoba na Balkanu. Taj rat usledio je kao posledica sukoba interesa Srbije, Grčke i Bugarske oko teritorija u Makedoniji koje je napustila Turska nakon Prvog balkanskog rata. Srbija i Bugarska dogovorile su se, pre Prvog balkanskog rata, da u slučaju pobede podele teritoriju današnje Makedonije. Ta zemlja bila je značajna i Srbima i Bugarima, koji su već od samog početka bili veoma zainteresovani da je zauzmu. Da bi se sprečili eventualni sukobi, dogovoreno je da Bugarskoj pripadne teritorija istočno od planine Rodopi i reke Strume, a Srbiji zapadno i severozapadno od Šar-planine. Tenzije, koje su i dalje bile prisutne, primećivale su se tokom borbi u kojima su Srbi i Bugari zajednički učestvovali protiv Turaka. Sve je kulminiralo na potpisivanju Londonskog ugovora o miru, kad je pitanje Makedonije ostalo nerešeno.

Još tokom potpisivanja mira u Londonu, u Makedoniji je došlo do prepirki između srpske i bugarske vojske. Srbija, kao zemlja koja je morala da se odrekne osvojenih teritorija u Albaniji i izlaza na more, očekivala je da joj se to nadoknadi i da ona dobije teritorije u Makedoniji, čemu se Bugarska oštro usprotivila. Kao razlog zašto bi Makedonija trebalo da pripadne Srbiji navedeno je i da Bugari nisu poslali obećanu vojsku na Vardar, i da su ostavili Srbe da se sami bore. Ujedno, Bugari su dobili pomoć koju su tražili od Srbije, pogotovo u osvajanju Jedrena. Dakle, zaključak je bio da je Srbija znatno više doprinela u tek završenom ratu, pa je shodno tome i zaslužila veću teritoriju.

Bugari su u celoj priči bili sami, protiv nekoliko neprijateljskih zemalja. Osim sa Srbijom, zamerili su se i sa Grčkom, jer su i Grci hteli deo Makedonije. Rumuni su im tražili grad Silistru, navodno kao nagradu za to što su bili neutralni u Prvom balkanskom ratu. U svemu su svoju korist videli i Turci, koji su iskoristili novi sukob kako bi povratili bar deo stare teritorije. Veliku ulogu u svemu imala je i Rusija, koja je u Prvom balkanskom ratu podržavala i Bugarsku i Srbiju. Međutim, Rusi su bili naklonjeni Srbiji, a Austrougarska je motivisala Bugarsku da krene u nov napad, ovoga puta na svoje saveznike.

Iznenadnim noćnim napadom bugarske Četvrte i Pete armije na srpske položaje, 30. juna 1913, počela je Bregalnička bitka, čime je izazvan Drugi balkanski rat. Cilj u Bregalničkoj bici bio je da Bugari ponovo zauzmu Ovče polje, bitnu stratešku poziciju još iz Prvog balkanskog rata. Bugari su uspeli da zauzmu Pirot, i tako spreče da stigne pojačanje iz Srbije. Međutim, Bugarska je posle deset dana borbe pretrpela težak poraz od srpske vojske i iz te bitke izašla znatno oslabljena. Tu slabost iskoristili su Rumunija i Osmansko carstvo i objavili joj rat. Bregalnička bitka, okončana 9. jula 1913, najpoznatija je i najveća bitka koja se odigrala u Drugom balkanskom ratu.

Pored bitke na Bregalnici bilo je još nekoliko sukoba. Početkom jula, Bugari su iznenadili Grke kod Kukuša, ali je Bugarska i iz te bitke izašla poražena. Kod Kalimancija odigrala se još jedna bitka, opet između Srbije i Bugarske. Bugari su zauzimanjem Pirota sprečili da Srbima u Makedoniji stigne pojačanje i potukli srpsku vojsku kod Kalimancija. Srpska vojska je nakon tog sukoba krenula da se povlači ka Srbiji. Ipak, Bugari se nisu oporavili od ostalih sukoba. U tim trenucima i Grcima je išlo loše, pogotovo pošto su izgubili bitku kod Kresne, pa su tražili pomoć od Srbije, koja nakon poraza nije bila u mogućnosti da im pomogne. Izmorene još od prethodnog balkanskog rata, Bugarska i Grčka zaključuju primirje. Bugarskoj je odgovaralo da bar jednog neprijatelja otpiše, jer su Rumuni napredovali ka Sofiji, a Turci zauzeli deo Trakije i Jedrene, koje su izgubili u Prvom balkanskom ratu od srpske i bugarske vojske.

Već krajem jula sukobi su se smirivali i 10. avgusta 1913. u Bukureštu je potpisan mir. Srbija je tim ugovorom napokon dobila Makedoniju (takozvanu Vardarsku Makedoniju), dok je Grcima pripao drugi deo – Egejska Makedonija. Rumuni su dobili Dobrudžu, koju su i osvojili, a Osmanlijama su vraćeni Jedrene i posedi u Trakiji koje su imali pre Prvog balkanskog rata. Ni Bugari nisu izašli iz rata praznih ruku – dobili su Pirinsku Makedoniju. Međutim, Bugari će poraz u Drugom balkanskom ratu višestruko naplatiti Srbiji samo godinu dana kasnije, tokom Prvog svetskog rata.

U oba balkanska rata bilo je i vojnih i civilnih gubitaka i sve je rezultiralo velikim brojem žrtava, ali tačan podatak o broju poginulih nije sačuvan. Međutim, kao i uvek tokom rata, civilno stanovništvo svih nacionalnosti najviše je osetilo posledice. Posle Drugog balkanskog rata formirana je specijalna komisija, sačinjena od uglednih i učenih ljudi iz Rusije, Francuske, Austrougarske, Velike Britanije, Nemačke i SAD, kako bi se istražili ratni zločini tokom balkanskih ratova.

Spaljen je veliki broj sela, od kojih je većina bila naseljena muslimanskim stanovništvom, a mnogi civili su ubijeni. Komisija je ustanovila da zločine nije počinila vojska, već neka vrsta paravojnih jedinica. Svaka članica Balkanskog saveza imala je neku sličnu organizaciju, ali i muslimani sa Balkana su imali svoju. Uglavnom se lokalno stanovništvo okupljalo u određene grupe i međusobno sukobljavalo, što je rezultiralo nepotrebnim žrtvama i velikim brojem izbeglica. Svaka organizacija bila je nacionalistički raspoložena i podstaknuta mržnjom prema muslimanskom odnosno hrišćanskom narodu.

Balkanski ratovi su dva vojna sukoba koja su lišila Osmansko carstvo gotovo celokupne preostale teritorije u Evropi. Ubrzo po okončanju Drugog Balkanskog rata, svet je ušao u Prvi svetski rat, sukob sa do tad najvećim gubicima u istoriji.