Žene u Japanu okružene tajnama i misterijama (FOTO)

 

Gejše su tradicionalne japanske ženske zabavljačice koje deluju i rade kao domaćice ili hostese. Moraju poznavati različite umetnosti kao što su kultura ispijanja čaja, plesa, raznih društvenih igara, te u svim sferama služiti muškarcima, a danas i drugim ženama.

Reč gejša dolazi od Japanskih imenica reči ‘gei’ što znači ‘umetnost’ i ‘sha’ što znači ‘osoba’ ili ‘izvršitelj’. Najbliži prevod za gejšu bi bio ‘umetnik’, ‘izvođač’ ili ‘majstor’. Drugi nazivi za gejšu je geiko.

Mlade devojke koje uče za gejše se zovu ‘Maiko’, što doslovno označava ‘plesno dete’, ili ‘hangyoku’ što znači ‘poludrag’ te su Maiko devojke plaćene duplo manje od punopravne gejše. Žena koja želi pristupiti zajednici gejša ne mora započeti kao Maiko, već ima priliku započeti karijeru kao punopravna gejše. No, u svakom slučaju potrebna je obuka od bar godinu dana da bi se moglo debitirati kao Maiko ili gejša. Ako žena ima preko 21 godinu smatra se prestarom da bude Maiko te je u zajednici odmah prihvaćena kao punopravna gejša.

Istorijski gledano, devojke su vrlo rano počinjale svoju obuku za gejše, ponekad već s 3 ili 5 godina, a učenje za punopravnu gejšu je trajalo godinama, što je znatno duže nego danas. Danas devojke počinju učiti za gejše tek sa napunjenih 15 ili 18 godina, zavisi o regiji.

U ranoj fazi kulture Japana delovale su ‘saburuko’ ženske zabavljačice, devojke čije su porodice raseljene i razorene tokom rata u Japanu. Njihova glavna uloga je bilo služenje muškarcima većinom za seksualni užitak. One devojke koje su imale više obrazovanja radile su kao domaćice i zabavljačice na društvenim skupovima gde su zabavljale visoku klasu.

Odlukom carskog suda 794. godine da glavni grad Japana postane Heian-kyō, poznatiji pod nazivom Kyoto, kultura gejši počinje cvasti zahvaljujući eliti koja postaje opsednuta njihovom lepotom. To je vidljivo i kod strelovitog uspeha Shirabyōshi plesačica, koje u tom trenutku postaju punopravne predstavnice Japanske kulture. Shirabyōshi su bile uvažene ženske plesačice koje su plesale tradicionalne Japanske plesove, ali odevene u mušku odeću. Većinom su nastupale samo za visoko plemstvo na raznim događajima koje je organizovao Japanski carski sud. Iako su neke od njih svojim gazdama rađale decu, to nije bila njihova uloga, već da samo zabavljaju uvažene goste putem plesa.

Tradicionalni Japan prihvaća seksualne užitke te muškarci nisu prisiljeni biti verni svojim suprugama. Idealna žena je skromna majka i domaćica, dok sama seksualnost ima sekundarno značenje. Seksualni užitak ili romantičnu privrženost muškarci su nalazili u kurtizanama. U 16. veku izgrađene su posebne četvrti za zabavu, poznate pod nazivom ‘yūkaku’, van kojih je prostitucija bila zabranjena. Unutar tih četvrti radile su ‘yūjo’ devojke što označava ‘ženu za zabavu’. Najviša klasa yūjo devojke bila je ‘tayuu’ kombinacija profesionalne glumice i prostitutke koja je izvodila razne skečeve i erotske plesove. Ta nova plesna umetnost je nazvana ‘kabuki’ što znači ‘divlje i preterano’, i označava početak kabuki kazališta.

Gejše koje su radile u četvrtima za zabavu bile su u suštini zatvorene i strogo čuvane, te im je bilo strogo zabranjeno prodavati seks kao uslugu. Tako se zaštitio posao ‘oiran’ djevojaka koje su bile licencirane za prodaju seksualnih usluga muškarcima. Prava ‘machi’ gejša je bila percipirana kao umjetnica ili pratiteljica/družica visokoobrazovanih žena. Tijekom godina je bilo mnogo različitih klasa gejši, od onih koje su nudile seksualne usluge muškarcima do onih koje su se strogo bavile umjetnošću. Idealna gejša je pokazivala svoje znanje i vještine, dok je idealna žena bila skromna te je nosila odgovornost cijele obitelji. Ponekad su se gejše znale udavati za svoje gospodare, ali u tom slučaju su morale prekinuti karijeru jer ne postoje udane gejše. Njima je dozvoljeno koketirati sa svojim gostima ali uvijek s granicom, te je normalno da su se tijekom godina naučile prilagođavati i savladavati razne situacije u kojima se nađu.

Tradicionalno make up se sastoji od guste bele baze s akcentovanim crvenim i crnim detaljima na očima i obrvama. Prvotno se bela podloga radila od olova, no nakon otkrića da je otrovan za uporabu počinje se koristiti rižin prah za belilo. Prepoznatljiv make up gejši s godinama je postao njihov zaštitni znak, iako u moderno doba gejše nanose kompletnu šminku s belom bazom samo za posebne nastupe.

Celi proces nanošenja make upa je dugotrajan i složen te doveden do samog savršenstva. Nanosi se pre odevanja kako bi se izbeglo prljanje kimona. Prvo se na kožu nanosi vosak ili ulje koje se zove ‘bintsuke-abura’ kako bi zaštitio kožu te potom bambusovom četkom nanosimo gustu smesu rižinog praha i vode, počevši od vrata na gore. Bela šminka pokriva lice, vrat i prsa, s neobojenim područjem na predelu potiljka, koje stvara slovo V ili W. U kulturi Japana taj predeo vrata je erogena zona, kao i linija uz rub kose koja stvara iluziju maske. Nakon što se nanela kompletna bela baza, iscrtavaju se oči i obrve, za što se prvobitno koristio ugljen koji je danas zamenjen savremenom kozmetikom.

Usne se iscrtavaju pomoću malih kistića u crvenu boju, dok za sjaj usni koriste šećer. Način bojanja usana kod gejši je spoj optičke iluzije. Kod Maiko gejši delomično je obojena donja usna, a gornja ostaje prazna. Kod starijih gejši su obojene samo gornje usne dok je donja usnica potpuno stilizirana i ne prati oblik usne. Interesantno je da samo prve tri godine svoje karijere gejše nanose kompletnu šminku, nakon toga postaju ‘zrelije’ te samo za posebne prigode nanose kompletni make up s belom bazom. 

Oblik gejšine frizure takođe varira kroz njen razvoj. Zajedničko svim gejšama je da nose tradicionalnu ‘shimada’ frizuru. Mlađe pripadnice nose visoke ‘Taka Shimada’ frizure dok starije gejše nose nešto umerenije ‘Tsubushi Shimada’ frizure. Zavisno o regiji, neke gejše svoje frizure dodatno ukrašavaju ukrasnim češljićima, no one su pripadnice viših klasa. Iako danas moderne gejše upotrebljavaju uglavnom perike, prave Maiko gejše još uvek frizure rade od svoje kose. Tokom godina stalnog zatezanja kose, vidljive su trajne posledice u vidu ćelavosti.

Starije gejše nose crveni ili ružičasti ‘nagajuban’, dugu halju koja se nosi ispod kimona, dok mlade Maiko djevojke nose crveni s belim uzorcima. Na početku gejšine karijere ovratnik na kimonu je crven i vezen sa srebrnim ili zlatnim vezom. No, tokom njenog obrazovanja za punopravnu gejšu, vez će postajati sve svetliji dok ne postane totalno beli.

Obuća se takođe menja kako gejša stari. Visoke drvene sandale ‘geta’nose starije gejše, a Maiko d

Devojke nose posebne ‘okobo’ drvene sandale, koje su ipak stabilnije. U zatvorenom se nose ‘tabi’ papuče koje prianjaju i izgledaju kao čarape.