SUTRA POČINJE STRASNA NEDELJA Vernici treba da ispoštuju ova pravila
Printscreen

Strasna nedelja ne znači nikakvu strast, nikako u onom smislu kako je današnji rečnik koristi. U pitanju je stradanje, strašni događaji, patnje Isusove te poslednje nedelje njegovog života na zemlji. Zbog toga je mnogi zovu i Strašna ili Stradalna nedelja.

U crkvi i narodu ustalilo se Strasna, kao izraz svesnog Isusovog žrtvovanja za dobrobit drugih. Isus je znao da će umreti zbog svojih reči i dela. Strasna nedelja ne znači nikakvu strast, nikako u onom smislu kako je današnji rečnik koristi. U pitanju je stradanje, strašni događaji, patnje Isusove te poslednje nedelje njegovog života na zemlji. Zbog toga je mnogi zovu i Strašna ili Stradalna nedelja.

U crkvi i narodu ustalilo se Strasna, kao izraz svesnog Isusovog žrtvovanja za dobrobit drugih. Isus je znao da će umreti zbog svojih reči i dela.

Naziv strasna nedelja potiče još iz toga što se u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj Moravi, supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza, prema narodnom verovanju, a takođe i zbog toga što su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post. Ime velika nedelja nastalo je jer je prema crkvenom verovanju, Isus Hrist tad činio velika dela.

NISU SAMO JAJA - OVO CVEĆE UNESITE U KUĆU NA USKRS Tera bolesti i donosi mir i sreću svim ukućanima

Ova nedelja je radna, a u njoj se vrše pripreme za Vaskrs kad se ništa ne radi. Naročito je zanimljivo što se tokom nje i stoka izlaže postu.

Strasna nedelja se razlikuje od cvetne po tome što ne sme da se čuje pesma niti da se igraju kola. Razlog za to je Isusovo stradanje koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima se iz tog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.

Strasna nedelja započinje strasnim ponedeljkom.

Strasni ili veliki ponedeljak

Ovim danom počinje sedma nedelja posta, koja se naziva velika ili strasna nedelja. Po crkvenom predanju, naziv velika, ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji Isus Hristos učinio velika dela. Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju.

Strasni ili zavaliti utorak

Tokom ovog dana post je veoma strog, što znači da se tokom strasnog utorka okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe.

Velika sreda

U pojedinim mestima u Srbiji farbanje vaskršnjih jaja ostavlja se za ovaj dan. One kuće koje su u žalosti takođe farbaju jaja ali ih boje u crno i nazivaju se kaluđeri. U Negotinskoj krajni čupao se biljka burijan za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini.

Veliki četvrtak

Ovo je poslednji radni dan u nedelji. Tad žene ne smeju da šiju, stoka se dobro obezbeđuje hranom kao i što se sprovode obredne radnje oko stoke sa ciljem da bude jaka i da se množi i daje mleko.

ZABORAVITE LUKOVINU, TRAVU, ČARAPE Svetlucava jaja su hit ovog proleća, a treba vam samo jedna namirnica

Veliki petak

Na ovaj dan, prema jevanđelju, desilo se veliko stradanje Isusa Hrista. Ovo stradanje se naziva još i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe. Veliki petak se još naziva i “petak stradanja”, a podrazumeva najstrožiji post.

Farbamo vaskršnja jaja, ali postoji i niz običajnih radnji. Jedan od običaja, u Leskovačkoj kotlini, je da se stočnoj hrani doda crveno jaje, kako bi stoka napredovala. U nekim krajevima love se zečevi za čiju se krv smatra da ima delotvornu moć kod nerotkinja. U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Vaskrsa.

Velika subota

I na ovaj dan se ponegde farbaju jaja. Inače, velika subota se u okolini Leskovca naziva još i dugačka subota, jer opominje na na duge Isusove muke na raspeću.

U Bosanskoj krajini i Hercegovini, ovaj dan, na koji se jaja farbaju u crveno, se naziva još i crvena subota. Razolg leži u verovanju, da su jaja, u trenutku Isusovog vaskrsnuća, postala crvena. Zato se ova boja najviše i koristi pri oslikavanju. Na veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno belo stavlja u sredinu, a njima se, na Vaskrs, deca međusobno daruju.

Vaskrs

Vaskrs se smatra najvećim od svih praznika. Prema jevanđelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu. Sa krsta u grobnicu preneli su ga njegovi tajni učenici Josif i Nikodim, koji su izmolili dozvolu od Pilata. Na Vaskrsu počiva i sva osnova hrišćanske vere i nada svih živih u vaskrsnuće. Način utvrđivanja uskršnjeg datuma ustanovljen je u Nikeji 325. godine, piše Stvar ukusa.

Car Konstantin je sazvao prvi vaseljenski sabor na koje je osudio sve one hrišćane koji slave Vaskrs u vreme praznovanja jevrejskog praznika Pashe. Razlog je bio taj što po jevrejskom računjanu Pashe, mogu da budu i dva Uskrsa u godini. Tako je doneto pravilo da se Vaskrs slavi u prvu nedelju (dan), posle prvog punog meseca koji usledi nakon prolećne ravnodnevice. Pravoslavna crkva je ostala verna ovakvom računanju praznika, dok je katoličanstvo odlučilo da odstupi od ovog pravila u XVI veku.

Vaskrs je trodnevna svetkovina, koja pored nedelje obuhvata ponedeljak i utorak. Na sam dan ovog “praznika nad praznicima”, običaj je da svoje prijatelje i porodicu pozdravite sa “Hristos vaskrse”, na šta vam oni odgovaraju “Vaistinu vaskrse”!

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading