"JA SAM PRAVI VERNIK, NE JEDEM MESO!" Sveštenik otkriva u čemu je krucijalna razlika između posta i vegetarijanstva, ali i kada način ishrane postaje greh
Foto: Pexels

Za Crkvu je vegetarijanstvo i uzdržavanje od mesa blisko povezano sa svim postova u godini. Ali cilj vegeterijanstva se bitno razlikuje od cilja posta - osnovni cilj pravoslavnog posta je očišćenje duše i tela, dok vegeterijanci mogu da imaju ove ciljeve, ali ne moraju.

Vegetarijanci se zalažu za zdravu ishranu, ali i zaštitu životinja i njihovih navodnih prava. 

Pravoslavna teologija održava stav poštovanja prema životinjama, kao i prema svoj Božijoj tvorevini, prepoznajući u njima kreativne razloge postojanja stvorenja koje je postavio sam Bog. Dakle, prema rečima Svetog Siluana Atonskog, čovek čije je srce gori plamenom ljubavlju prema Stvoritelju, nemoguće je da ne izgara od saosećanja prema svakom stvorenju. Sličan stav nalazimo u učenju, ali i u ličnom primeru mnogih otaca i svetitelja naše Crkve. Međutim, ovaj stav ne vodi do apsolutizma i obožavanja tvorevine, žive ili nežive, životinja ili biljaka. Crkva održava stav poštovanja prema tvorevini, koja je međutim stvorena da služi čoveku, kruni tvorevine.

Čovek mora da "čuva" tvorevinu, ali i da živi u njoj i od nje. Životinje i biljke služe kao hrana čoveku i nijedno od njih ne može da se isključi. Oci i svetitelji, koji su i sami izražavali svoju ljubav i poštovanje prema prirodi, nikada nisu osuđivali niti zabranjivali konzumiranje mesa, ribe ili bilo čega drugog. Takođe, nikada nisu priznavali životinjama prava do mere koja ih izjednačuje sa pravima čoveka.

Ni na jednom biblijskom tekstu ili svetootačkom spisu ne mogu biti zasnovana ekstremna shvatanja koja u naše vreme izlažu neke organizacije za zaštitu životinja. Poštovanje i vrednovanje tvorevine ima za Crkvu duboko teološko znašenje. Tesno je povezano sa obožavanjem i poštovanjem prema "Stvoritelju cele tvorevine". Međutim, uprkos jasnoj podeli, moramo se složiti da je okrutno postupanje, mučenje i bespotrebno ubijanje životinja u suprotnosti sa biblijskim i svetootačkim pravoslavnim duhom.

Kao što smo rekli u istoriji Crkve često nailazimo na vegetarijanstvo. U životu svetih podvižnika, izraz "jeo je zelje" pojavljuje se kao jedna od najčešćih navika u ishrani. Ali i u ovim primerima ne nalazimo isključivost navika u ishrani. Post zauzima centralno mesto u pravoslavnom duhovnom životu, kao načinu smirivanja strasti i posvećenje. Ali nije cilj, već samo sredstvo. Zato crkveni kalendari sadrži onoliko dana posta koliko i dana razrešenja.

Podvižnici međutim ne poste zbog toga što osećaju odvratnost prema mesu ili ga smatraju nečistim, već zbog podviga. Vegeterijanci, sa druge strane, zagovaraju ovaj način ishrane kao pokret zdravlja i kao kulturni i moralni izbor.

Evo kako je protojerej Dimitrij Garčuk, sekretar Sinodalne liturgijske komisije Ukrajinske pravoslavne Crkve govorio o odnosu pravoslavlja i vegeterijanstva:

- Vegetarijanstvo nije greh ako se ne uzdigne u kult, ne učini središtem života i, naravno, ne osuđuje ​​one koji se ne pridržavaju dotičnog načina ishrane. Druga je stvar što u praksi često vidimo kako se vegetarijanstvo i njegove varijante pretvaraju gotovo u religiju, a njegovi sledbenici se prezirno odnose prema onima koji jedu meso, ili se čak bacaju na njih kao opsednuti. Ovo je, naravno, greh. Sve mora biti u svojoj meri, rekao je on i zaključio:

- Dakle, vegetarijanstvo samo po sebi nije greh, ako ne ide u eventualno zdravstveno škodljive krajnosti (veganstvo, frutarijanstvo, isključivo sirova prehrana i sl.) i osoba ne predbacuje i ne tera druge na isto. Hrana nas ne približava niti udaljava od Boga. Druga stvar su ponos, taština i oholost. Oni udaljuju od Boga, i u slučaju tih grehova, nikakav post ili veganstvo samo po sebi neće spasiti čoveka.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading