OD SKITNICE DO MATOROG POKVARENJAKA - KO JE BIO ČARLS BUKOVSKI Nevinost je izgubio sa damom noći, maltretirao je ženu, a danas ga svi citiraju

Čarls Bukovski, rođen 16. avgusta 1920. godine je svojim kontroverznim romanima obezbedio reputaciju "bludnog sina", "matorog pokvarenjaka" kojem se život svodi na alkoholisanje, žene i filozofiranje. Njegova biografija, uzbudljiva, mračna, preteška, govori u prilog tome.

Čarls Bukovski preminuo je na današnji dan 1994. godine od leukemije, a mnogi njegovi fanovi i dalje ne znaju ko je on zaista bio.

Međutim, Bukovski je prvenstveno bio pesnik (i to jako dobar pesnik), a u svoju poeziju je, možda i nesvesno, utkao svoje najintimnije slabosti, najmoćnije emocije, najlepše misli... Pesma "Plava ptica" otkriva jednu od njegovih najvećih tajni - onu koju je "nalivao viskijem" i prekrivao dimom da je niko ne bi video, a puštao u samoći, suočen sa samim sobom... 

Porodica se 1923. seli u SAD u Baltimor. Trogodišnji Čarls ili Henk kako su ga zvali, govorio je engleski s nemačkim akcentom, deca su ga maltretirala. Godinu dana kasnije porodica se preselila u Los Anđeles.

Čarls je u petom razredu oslobođen nastave – zbog akni koje su na njegovom licu ostavile trag za ceo život. Bukovski je čitao: Hemingveja, Sinklera Luisa, Šervuda Andersona, Džon Dos Pasosa, D.H. Lorensa…

Kasnije se upisao na fakultet, ali je prekino studije i selio se po Americi radeći razne poslove. Dok je vozio kola Hitne pomoći, 1942. u San Francisku, upoznao se sa klasičnom muzikom. I to mu je ostalo za ceo život – kao akne.

Čudno da ga nije zanimala rok muzika, džez ili bluz, već klasična muzika, Betoven, Čajkovski i Maler, dela belih starijh muškaraca, čija muzika opterećena patosom funkcioniše kao mašina glorifikacije i uzvišenosti.

Kad bi pod uticajem alkohola seo za pisaću mašinu, u pozadini se čula klasična muzika. Njegove čudesno jednostavne, jasne rečenice, govore o postojanju bez ikakve nade, bez neke vizije, kako to ljudi danas vole da kažu, o životu koji se odvija na samom dnu materijalističkog sveta.

Uprkos mizantropiji, njegovi su tekstovi uvek prepuni nežnosti prema drugima.

„Bukovski je radio i u pošti, sortirao je i raznosio pisma i o tome napisao svoj prvi roman ‘Čovek sa kožnom torbom’, koji se smatra klasikom andergraund literature, mada se radi samo o poštaru pijanci koji zbog bezvoljnosti propada u svakoj oblasti svog života. Ali je svestan da ne mora da se plaši nekih ozbiljnih posledica. Beli Amerikanci 70-ih godina nisu znali za egzistencijalne strahove” piše Velt.

Sve češće je prijateljima pisao o svom lošem zdravlju i rekao da se ne plaši smrti. Dve godine pred smrt, priznao je da slavu i bogatstvo ne treba prezirati, ali je čeznuo za starim vremenima kada je još bio nepoznat. Na pitanje o tajni njegovog uspeha odgovorio je: “To je bio samo naporan rad, iz dana u dan i pritom osećaj sreće.”

Motivacioni citati za uspeh

Često su ga optuživali da je trivijalni pisac, da je pisao samo o seksu i pijanstvu, i da bio seksista. Njegova slika žene bila je prilično tradicionalna. istovremeno ga je pokret šezdestosme obožavo. Bukovski je iznad svega, bezvremenski jer su njegove teme bezvremenske i pogađaju sve, u svakom društvu.

U vreme najveće slave na njegova čitanja poezije i proze dolazile su najzgodnije žene Los Anđelesa, a s nekima je nakon nastupa završavao i u krevetu. Mnogi ga danas poznaju kao autora citata koje danas ljudi masovno postavljaju na društvene mreže, ali većina ne zna ko je on zapravo bio.

Ovaj poznati pisac opširno je pisao o svojim vezama sa ženama, o ljubavi, seksu i svom životu. Uprkos optužbama za mržnju prema ženama, i zakasnelom startu svog ljubavnog života, Bukovski je imao mnogo partnerki i ljubavnica, posebno u svojim srednjim godinama. Kasnije, mnoge od njegovih devojaka su otkrile da su bile prikazane nepovoljno u njegovom romanu "Žene".

Neke od njegovih žena igrale su velike uloge u njegovom životu i bile kreativne muze, dok su druge bile samo sporadične epizode. Bukovski je na neprijatan način opisao ženu s kojom je, kako tvrdi, izgubio nevinost kada je imao 24 godine. On ju je navodno upoznao u baru i odveo je u svoj stan nakon pijane noći. U jutarnjim satima, nije mogao da pronađe svoj novčanik za šta ju je okrivio i naredio joj je da ode. Nakon toga je otkrio da mu je novčanik zapao iza kreveta i bilo ga je sramota kako je reagovao.

"Ona je bila prva žena koja me je volela", našalio se kasnije u jednom intervjuu.

Čarls je odlučio da ode i od 1941. godine putuje Amerikom, živeći kao beskućnik. Pokušava da zarađuje od pisanja, ali ne uspeva pa odlučuje da se vrati u Los Anđeles. Godine 1947. upoznaje Dženet Koneli Bejker, sa kojom će provesti deset godina. Bila je starija od njega celu deceniju, te poput njega uživa u alkoholu.

Tokom njihove veze Čarls je odustao od pisanja i potonuo u alkoholizam. Radio je sitnije poslove, da bi se na kraju zaposlio u pošti, ali je otišao na mesto 1955. godine kada je završio u bolnici zbog unutrašnjeg krvarenja u želucu, izazvanog pijanjem.

Raskida sa Dženet, a ona umire od predoziranja alkoholom nekoliko godina nakon toga. Čarls počinje da piše pjesme i ženi se bogatašicom Barbarom Frejom, koja je imala časopis “Arlekin”. Brak je trajao dve godine, a on je sve vreme radio kao novinar u časopisu.

Nakon razvoda se ponovo zapošljava u pošti i tu ostaje 12 godina, što mu daje sjajan materijal za roman “Pošta”.

Njegova karijera se razvija tokom šezdesetih godina, kada objavljuje prvu zbirku pesama i osvaja prve nagrade. Počinje i sa pisanjem kolumni, te napušta posao u pošti i posvećuje se pisanju. Njegova popularnost raste, ali i dalje važi za andergraund pisca.

Zbog karakterističnog načina pisanja ignorišu ga veće izdavačke kuće, ali to ne staje na put njegovom peru. Pojavljuje se na brojnim festivalima u Americi i Evropi, te postaje sve popularniji.

U međuvremenu je imao nekoliko burnih veza i dobio kćerku. Godine 1976. upoznaje Lindu Li Bejli, ženu mlađu od njega 25 godina, koju ženi 1985. godine i poprilično se smiruje. Preselili su se u San Pedru, gdje se druži sa glumcem Šonom Penom, a grupa U2 mu je posvetila pjesmu na koncertu u Los Anđelesu.

Berlinski Taz piše da mu je jedan časopis za literaturu posvetio posebno izdanje. Radi se o časopisu Drecksack, što bi u slobodnom prevodu bilo ološ ili hulja i u čijem podnaslovu piše – čitljiv časopis za književnost.

“To bi se dopalo Bukovskom koji nije voleo ni čaospise za literaturu niti književne večeri. Časopis izdaje Florijan Ginter, dobar poznavalac Bukovskog čija knjiga „Notes on a Dirty Old Man. Čarls Bukovski od A do Š” izlazi ovih dana”, piše Taz.

Čarls Bukovski je bio oženjen dva puta i ima ćerku rođenu 1964. Bolovao je od leukemije. Umro je od upale pluća 9. marta 1994. Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše “Don’t try” (Ne pokušavajte).

Poznati citati Čarlsa Bukovskog

“Pisci su očajni ljudi, i kada prestanu da budu očajni, prestanu da budu pisci.”
“Naravno da je moguće da se voli ljudsko biće, ali samo pod uslovom da ga ne znaš dovoljno dobro.”
“Kad nema boli, to je kraj osećaja. Svako naše zadovoljstvo je trgovina s djavolom.”
“Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima. Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju. Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Ništa tu nije ostalo da umre.”
“Čovek se rodi kao genije, a umre kao idiot.”
“Što čovek postaje jači to biva sve usamljeniji, to je čista matematika.”
“Ljudi koje svi vole ne menjaju svet.”
“Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.”
“Ako hoćete nešto da uradite – idite do kraja. U suprotnom ni ne počinjite.”
“Kad ljubav postane zapovest mržnja može postati užitak.”
“Intelektualac kaže jednostavnu stvar na komplikovan način, umetnik kaže komplikovanu stvar na jednostavan način.”
“Ničija patnja nije veća od one koju je priroda odredila.”

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI