EPA
Foto: EPA/EPA

Zid je prvobitno podignut u okviru proširenja Drugog jerusalimskog hrama koje je započeo Irod Veliki, što je dovelo do zatvaranja prirodnog, strmog brda koje je Jevrejima i hrišćanima poznato kao Hramovna gora, u ogromnoj pravougaonoj strukturi na vrhu ravne platforme, stvarajući tako više prostora za sam Hram, njegove pomoćne zgrade i veliki broj poklonika i posetilaca.

U jednoj od nekoliko različitih muslimanskih tradicija, to je mesto na kojem je islamski prorok Muhamed vezao svog krilatog konja, El Buraka, na putovanju Isra i Miradž u Jerusalim prije nego što se uzdigao u raj, i predstavlja istočnu granicu „Plemenitog svetilišta“, džamije El Aksa.

Svetost Zida plača u judaizmu rezultat je njegove blizine Hramovnoj gori. Zbog ograničenja ulaska na Hramovnu goru, Zid je najsvetije mesto na kome je Jevrejima dozvoljeno da se mole, iako se Kamen Temeljac, najsvetije mesto u judaizmu, nalazi ispod. Prvobitno, prirodni i nepravilni oblik Hramovne gore postepeno je proširivan da bi se na njegovom vrhu mogao izgraditi što veći hram. Ovaj postupak dovršio je Irod, koji je brdo zatvorio gotovo pravougaonim setom potpornih zidova, napravljeni da podupiru platformu Hrama i koristeći opsežne potkonstrukcije i popunjavanje zemljom kako bi prirodnom brdu dao geometrijski pravilan oblik. Na ovoj strukturi nalik kutiji, Irod je izgradio ogromnu popločanu platformu koja je okruživala Hram. Od četiri potporna zida, zapadni se smatra najbližim bivšoj Svetinji nad svetinjama, što ga čini najsvetijim mestom u judaizmu izvan prethodne platforme Hramovne gore.

Nešto više od polovine ukupne visine zida, uključujući njegovih 17 redova smeštenih ispod nivoa ulice, datira s kraja perioda Drugog hrama i obično se smatra da je izgrađen za vreme Iroda Velikog 19. godine pre n. e., mada nedavna iskopavanje pokazuju da posao nije bio završen do trenutka Irodove smrti 4. godine pre n. e. Veoma veliki kameni blokovi donjih tokova su irodijski, redovi kamenja srednje veličine iznad njih dodati su za vreme Umajida, dok su sitni kamenčići iz najviših redova novijeg datuma, naročito iz vremena Osmanlija.

Izraz Zapadni zid i njegove varijacije uglavnom se koriste u užem smislu za deo koji Jevreji tradicionalno koriste za molitvu, dok je naziv „Zid plača“ dobio zbog prakse Jevreja koji plaču na tom mestu zbog uništenja Hramova. Za vreme hrišćanske rimske vladavine nad Jerusalimom (oko 324-638), Jevrejima je bio potpuno zabranjen pristup Jerusalimu izuzev za Tiša beav, dan žalosti za Hramovima, a na ovaj dan Jevreji bi plakali na svojim svetim mestima. Izraz „Zid plača” gotovo su isključivo koristili samo hrišćani, a oživeo je tokom nejevrejske kontrole između britanske vladavine od 1920. do Šestodnevnog rata 1967. godine. Izraz „Zid plača” ne koriste ortodoksni, a izbegavaju ga i oni drugi koji ga smatraju pogrdnim.

U širem smislu, „Zapadni zid” može predstavljati čitav potporni zid dugačak 488 metara na zapadnoj strani Hramovne gore. Klasični deo sada je okrenut prema velikom trgu u Jevrejskoj četvrti, blizu jugozapadnog ugla Hramovne gore, dok je ostatak zida skriven iza građevina u Muslimanskoj četvrti. Segment zapadnog potpornog zida koji se tradicionalno koristi za jevrejsku liturgiju, poznat kao „Zapadni zid” ili „Zid plača”, ima posebnu važnost jer nikada nije bio potpuno zaklonjen srednjovjekovnim zgradama i prikazuje mnogo više prvobitno irodijskog kamena od „Malog zapadnog zida”. Iako se zid smatra muslimanskom imovinom kao sastavni deo imovine „Plemenitog svetilišta” i vakufa u Marokanskoj četvrti, Jevreji imaju pravo na molitvu i hodočašće.  

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading