Rade hteo da beži iz konopaca! (FOTO GALERIJA, VIDEO)

Evo šta nam je Marina sve otkrila:

1. U avgustu ste potpisali ugovor sa francuskom organizacijom MMA Ares–Fighting. Kada je prva borba? 

- Taj ugovor je došao neočekivano za mene, nisam planirala da se prebacujem da radim MMA pored kik-boksa, ali eto. Ovaj ugovor nije mogao da se odbije, tako da moj tim (KK Sinđelić) i ja smo odlučili da prihvatimo ponudu i da se oprobamo u kavezu. Ugovor je takav da pored MMA mogu da radim i kik-boks, što meni u potpunosti odgovara. Prvi nastup je odložen zbog korone, trebalo bi da bude u martu u Parizu ali još uvek nije potvrđeno zbog ove situacije. Svakako bih pre ovog nastupa volela da radim kik-boks jer dugo nisam ušla u ring, da malo osetim taj adrenalin pa onda da radim MMA.

2. Studirate Višu medicinsku školu, dokle ste stigli?

- Hvala Bogu, završila sam. Mislila sam da ću biti večiti student, zahvaljujući mami koja je bila uporna. Zahtevala je da joj donesem tu diplomu tako da sam joj ispunila želju. I pored toga, ipak sam se trenutno posvetila treningu i KK Sinđeliću.

3. Razvojni put od atletike do kik-boksa?

- Meni se tako sve u životu dešavalo spontano. Kik-boks sam krenula rekreativno, nisam planirala da se takmičim, ali nekako je sve to brzo krenulo. Nakon 6 meseci pokazala sam talenat i uspeh, i jednostavno sam nekako brzo došla do tog profesionalnog nivoa. Mogu da kažem da imam sreću da radim ono što volim.

4. Kojoj protivnici se divite ili nalazite uzora u njoj?

- Nemam to. Jednostavno Pratim ovaj sport i borce i mogu da kažem za neke da su fenomenalni ali sebi uzore ne postavljam.Svaka čast svima koji su prvenstveno ušli u ring i svima onima koji su dobri ljudi, uspešni, ali ne mogu da izdvojim nijednu da kažem da mi je ona uzor.

5. Kako provodite svoje slobodno vreme između treninga?

- Odmaram, gledam filmove, serije, spremam klopu, sređujem kuću, u suštini sam kućni tip, ne volim da preterano izlazim, više volim ta okupljanja kod kuće sa dragim ljudima, spremam se za treninge i to je to.

6. Takođe ste instruktor dečije kik-boks grupe, kakva su iskustva, kako privući decu da se bave kik-boksom, saveti roditeljima?

- Deca bi trebalo da se bave time zato što vole, a roditelji bi trebalo da ih usmere. Ako roditelj, dok je dete malo, mu ne ukaže da treba da trenira sport, to dete neće imati tu naviku. Dakle sve to mora da krene od roditelja. Nekoj deci prvi sport bude sa 13-14 godina, to je po meni kasno. Mora da krene ranije, već od 7 godina, da bi dete razvilo te osnovne motoričke sposobnosti.

Mogu da kažem da imam najbolju grupu, oni su puni energije i ja nekad dođem umorna na trening ali oni me razbude za sekunde. Dobri su, neiskvareni, i vrlo brzo vidim promene na njima. Srećna sam što sam baš ja njihov trener.

7. Kako se nosite sa porazima?

- Poraz nekako teško prihvatam i nakon toga umem da nedelju dana sedim u kući i razmišljam zašto je to tako. Koliko puta sam i plakala nakon izgubljenog meča, ali sve je to nekako normalno, bitno je da posle svega toga izvučem neku pouku i trudim se da mi to bude jedna životna lekcija.

8. Da li vas prepoznaju na ulici, prija li vam popularnost?

- Prija mi popularnost i prepoznaju me. Ljudi koji prate ovaj sport mi priđu, čestitaju mi, slikamo se zajedno. Drago mi je da ljudi prate sport i da podržavaju sportiste.

9. Kakvog muškarca pored sebe mora da ima jedna jaka, snažna devojka-borac poput nje?

- Srećno sam zaljubljena a moj dečko je čista suprotnost mene. Koliko smo različiti, emocionalno smo slični. Naše različitosti nas privlače, on mi pruža nežnost, pažnju, neku sigurnost koja je meni najbitnija. Ne zahtevam da bude profesionalni sportista niti da ima radne navike kao što ih imam ja, nek on nađe nešto svoje i nek bude uspešan u tome, a meni je najbitniji naš zajednički trenutak ispunjen emocijama.

10. Šta biste poželeli našim čitaocima u narednoj godini?

- Poželela bih puno sreće, zdravlja na prvom mestu, ljubavi, iskrenosti, da završimo sa koronom i da ne dođemo više nikad u ovakvu situaciju ali da iz ovoga izađemo jači. Ovo nam je doprinelo da cenimo neke gestove, i da uživamo u malim stvarima.

Rade Opačić je isto tako bio motivisan da nam otkrije utiske sa neverovatnog debija i o budućim planovima u karijeri.

1. Fantastičan debi je iza vas, duel sa šampionom Erolom Cimermanom, kakav je osećaj pobediti rivala i prijatelja jednim takvim nokautom?

- Osećaj je izvanredan. Ko god da malo prati kik-boks zna da je Erol velika zvezda u ovom sportu, pravi šampion K1 i ovo je definitivno moja najveća pobeda u karijeri. Nastaviću da grizem i da pobeđujem i veća imena.

2. Savladali ste ga udarcem noge iz okreta, što je zaista do sada neviđeno i fascinantno. Koliko često vežbate ovakve završne udarce ili je to bila improvizacija?

- Izgleda da se desilo u tom trenutku. Ja takav potez ne vežbam toliko na treninzima, umem ponekad na mečevima da oprobam ali nikad nije bilo blizu pogotka. Sada se potrefio trenutak, bio sam prespreman i ta noga je bila brza. On je krenuo sa levim krošeom i bila mu je otvorena ta strana vilice, ja sam bacio nogu. Taj potez se realno ne dešava tako često, veoma je retko potrefiti taj tajming i udarac.

3. Neko fudbal, tenis, neko košarku. Zašto baš vi kik-boks?

- Bio sam dete sa viškom energije, kao mali sam trenirao svašta ali se nigde nisam zadržao. Kada sam otišao na trening kik-boksa, shvatio sam da sam tu pronašao sebe, tada sam imao 14 godina. Svoj život sam posvetio tome.

4. Ova veština nije samo snaga i pumpanje mišića. Koliko vam pomaže mentalna snaga i odakle crpite energiju?

Ovaj sport i veština je zapravo kompletan. Ne treba da budeš samo jak već i spreman kondicionalno i psihički i fizički. Takođe je bitna i mentalna snaga, treba da budeš siguran u sebe i da grizeš za tu pobedu. Što se mene tiče, znam da kad odradim pripreme kako treba, psihička priprema mi je na nivou i spreman sam da grizem, pokidam i dam sve od sebe, i onda pobeda dođe kao poslastica.

5. Da li vam se čini da je kik-boks postao popularniji među decom u poslednje vreme? Kako to još više poboljšati?

- Definitivno jeste, kod nas u Srbiji nije bio toliko popularan, u svetu raste a kod nas je bolje nego kao ranije. Mi promovišemo na najbolji mogući način i trudimo se da dokažemo da nismo siledžije i barabe već sportisti i borci, a drago mi je da ljudi sve više vide i prepoznaju naš trud.

6. Pored Mihajla Kecojevića, možete li da izdvojite još nekog našeg borca, čiju karijeru uspešno predviđate?

- Jedino mogu da pričam o našem klubu. Mi imamo borca u svakoj kategoriji, mi svi dajemo sve od sebe i mogu da kažem da će svako uz malo sreće i truda uspeti u svom zacrtanom cilju. Kecojević i ja smo u super-teškoj kategoriji u kik-boksu, obojica smo potpisani za One Championship, koja je trenutno najjača borilačka organizacija. Tu su još i Bojan Gajić, Marko Petrović, tu je i Marina, da ne zaboravim da spomenem i Darka Stošića, svi smo zajedno u ovome i trud će kad-tad da se isplati.

7. Kakvi su vam dalji planovi? Kruna karijere?

- San mi je da postanem šampion ONE Championship -a. Nema puno opuštanja, čekaju me novi izazovi, neće biti lakih mečeva ni protivnika. Dobra stvar je to što je kod njih nova kategorija, nema šampiona u toj kategoriji, tako da mojim nekim dobrim rezultatom dobiću priliku da napadnem pojas u championship-u. To mi je svakako cilj i za to ću se boriti da ostvarim.

8. Da vam je protivnik neko poput Marine Spasić, da li biste je džentlmenski pustili da pobedi?

- Izašao bih iz ringa i trčao glavom bez obzira.

9. Poruka našim čitaocima u narednoj godini?

- Pre svega puno zdravlja, sreće i da prate Alo!, da prate mene, biće još mnogo uzbudljivih mečeva i nokauta, i što bi Englezi rekli: Stay tuned!