SPEKTAKULARNO Knjiga o Piksiju otkrila mnoge dosad neispričane anegdote: Puzao sam do toaleta da ne probudim Deju
Život jedne od najvećih fudbalskih legendi Srbije i nekadašnje Jugoslavije, danas selektora „orlova“ Dragana Stojkovića poznat je naširoko svim Piksijevim fanovima, ali postoje i neki dosad neispričani interesantni detalji i anegdote koje su našle mesto u knjizi „Piksi - sve za deset“ autora Nebojše Petrovića.
Alo!/Marko Metlaš
Jedna vrsta romansirane biografije fudbalskog virtuoza iz Niša, ujedno je i omaž celoj generaciji fudbalskih romantika koja je odrastala na pravim vrednostima i u nekim lepšim okolnostima.
Alo!/Marko Metlaš
Ličnost koja se možda i najviše pominje u romanu o Piksiju je Dejan Savićević. Prijateljstvo koje datira od prvog dana u Crvenoj zvezdi i reprezentaciji Jugoslavije, danas je jače nego ikada i aktuelni selektor Srbije nije mnogo razmišljao kada mu je autor knjige postavio direktno pitanje - ko je igrač s kojim je najviše voleo da igra u tandemu:
- Dejo i ja smo se znali u dušu i sjajno smo sarađivali. On je fenomenalan tip. Kada je došao u Zvezdu, novinari su počeli da nas porede i da se pitaju kako će Piksi prihvatiti Savićevića. A ja ga prihvatio kao rođenog brata.
Vojnički dani s Alenom Slavicom
Između ostalog, u knjizi „Piksi - sve za deset“ tu je i priča o Stojkovićevim vojničkim danima koje je provodio u društvu popularnog pevača zabavne muzike Alena Slavice.
- Brzo se privikao na vojnički režim, iako je u početku bilo malih problema s ranim ustajanjem i zatezanjem čaršava. Nikada neću zaboraviti atletsko takmičenje u Prizrenu, na kojem smo obojica učestvovali u trci na 100 metara. Moram da se pohvalim da je bio sporiji od mene, ostavio sam ga metar u cilju. Druženje se, naravno, nastavilo i posle vojske. Spavao sam pet-šest puta kod njega u Beogradu - poručio je čovek čiji je vanvremenski hit „Dao sam ti dušu, srce sam ti dao“ svojevremeno prodat u platinastom tiražu.
- Ljudi koji me dobro poznaju nikada u meni nisu mogli da nađu trunku sujete, kompleksa ili ljubomore. Uvek sam bio osoba koja pruža ruku, pomaže i oduševljava se potezima saigrača. Šta treba, da budem ljut što je on odigrao bolje od mene i što su novine prepune njegovih fotografija? To su gluposti. Sprijateljili smo se od prvog dana, kasnije delili sobu i u reprezentaciji. Morao sam da puzim do toaleta kada legne da odrema posle ručka.
Alo!/Marko Metlaš
- Sećam se utakmice protiv Nemačke na startu Svetskog prvenstva 1990. godine. Kaže Dejo: „Ajde da odspavamo malo“. A u meni sve gori. Igramo protiv Mateusa, Bremea, Klinsmana... Ne bih mogao oka da sklopim. Dejo se samo okrenuo na stranu i zaspao kao jagnje. Ma bili smo strašan tandem. Meni je neshvatljivo kad treneri kažu da dva dobra igrača ne mogu da igraju zajedno jer guše jedan drugog.
Alo!/Marko Metlaš
- Ja sam znao da je Dejo specifičan, na prvi pogled deluje da ga mrzi da živi. A viđi kiše, mora li baš danas da se igra - takav je bio. Ali s loptom virtuoz. To je vulkan talenta. Kada krene u driblinge, čini ti se da tvrđavu može da sruši. Fizički moćan, tehnički perfektan. Bukvalno predodređen za zvezdu svetskog fudbala.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Sport
Komentari (0)