Da sam se opirao IZBUŠIO BI ME!
M. Metlaš
Slavko Petrović, Foto: M. MetlašJezivo! Samo jedan pogrešan potez mogao je da košta života srpskog fudbalskog trenera Slavka Petrovića (61), koga je u subotu ispred stadiona u Bijeljini napao pomahnitali nasilnik naoružan pištoljem!
Kako trener Radnika otkriva u ispovesti za „Alo!“, napadač je držao metak u cevi i bio je spreman da ga ispali.
Hronologija: Pesnica, pištolj, udarci
Petrović je najpre udaren pesnicom u glavu dok je sedeo u svom automobilu. Potom je uspeo da se odbrani od drugog nasrtaja, a nasilnik je onda iz svog automobila, koji je bio na dva metra od tog mesta, izvadio pištolj. Usledili su udarci pištoljem u stomak i rebra, međutim, Petrović je uspeo da se otrgne, udalji i pozove policiju
- Zaista nije lako preživeti stres izazvan prislonjenim repetiranim pištoljem na stomak. Samo sam čekao kada će da opali! Bilo je me strah, a i sada se bojim, pošto su to očigledno ljudi koji mogu da rade šta god hoće. Tužno je što nama, trenerima, može da se dogodi tako nešto, posebno jer ništa loše nisam uradio, samo sam zamolio ljude da napuste stadion. U poslednje vreme izbacio sam 200 ljudi, pošto posle njihovih aktivnosti sve mora da se dezinfikuje. Zbog nekoliko budala, klinaca koji piju na tribinama i onih što dolaze da se rekreiraju, stadion mora da se čisti svaki čas. Ne znam nijedan stadion na koji rekreativci mogu da dođu kad im se prohte. Žene s decom šetaju terenom dok mi imamo trening, to je rasulo, ma Divlji zapad - priča Petrović.
Goniću ga krivično
Slavko Petrović je rešen da istera pravdu bez obzira na moguće posledice.
- Ostajem pri tome da ću podneti tužbu. Nisam došao u Bijeljinu da mene, s 61 godinom, neko buši u stomak. Ništa me neće sprečiti da ga krivično gonim. Spreman sam na sve, pa i na posledice - kaže trener Radnika.
Petrović je, navodno, tog popodneva sa stadiona oterao i sina čoveka koji ga je potom napao.
- To nije istina. Kasnije sam saznao da njegov sin uopšte nije u Bijeljini, što uzrokuje mnoga nagađanja o motivu napada na mene. Želeo sam samo da zaštitim igrače, zaposlene u klubu i samog sebe. Napad na mene je za svaku osudu. Čoveka koji me je tukao ne treba poslati u zatvor, već u ludnicu. Spasilo me je to što se nisam opirao, jer da sam uzvratio, izbušio bi me kao sir. Bilo je mnogo svedoka, svi su videli kako mi je gurao pištolj u stomak i bubreg, a i kamere su sve snimile. Neće mu biti veselo.
Podrška od znanih i neznanih
Nekadašnji trener čačanskog Borca, Rada, sarajevskog Željezničara, Slobode iz Tuzle i nekolicine nemačkih timova dobio je, kaže, podršku sa svih krajeva sveta.
- Drugi telefon nisam ni stigao da pregledam. Iz kluba su me momentalno zvali. Dobio sam poruke i od mnogih trenera iz Srbije, čak i od nekih koje ne poznajem. Ma, iz čitave Evrope. Vest da sam napadnut objavljena je u Nemačkoj, Bugarskoj, Sloveniji…
Zahvaljujući pribranosti Petrović je prošao samo sa lakšim telesnim povredama.
- Vide se modrice i crvenilo, na nekoliko mesta imam otoke. Brzo su me pustili iz bolnice. Ne znam njegov motiv napada, znam samo da je imao 0,88 promila alkohola u krvi. Viđao sam ga ponekad u kafani na stadionu, ali nismo pričali. Zamislite, on je posle incidenta pobegao, ali se ubrzo vratio da vidi šta se dešava. A onda, kada je video policajce, kojima sam već bio ispričao šta se desilo, pokušao je da pobegne, međutim, sustigli su ga i uhapsili. Sve to se događalo u razmaku od desetak minuta - poručuje Petrović u razgovoru za naš list.
povezane vesti
