Dan kada je fudbal poprimio novu dimenziju! (FOTO/VIDEO)

Sve oči su bile uprte u presnažni Bajern i unapred otpisan Čelsi koji je u polufinalu izgubio jednog od lidera tima zbog crvenog kartona - Džona Terija, dok je još ranije bilo poznato da Branislav Ivanović takođe neće igrati.

Srpski bek je u tom trenutku važio za možda i najboljeg u Evropi na pomenutoj poziciji, dok su onemogućeni bili još Raul Meireleš i Ramires, vezisti bez kojih sredina nije mogla da se zamisli. Bajern je, ruku na srce, takođe bio oslabljen neigranjem Alabe, Badštubera i Luisa Gustava... Ali, to do tada nisu bili prvotimci. Sa jedne strane, tim iz Engleske koji nije ulivao preveliku nadu, izuzev legendi: Čeha, Lamparda i Drogbe. Sa druge, Nojer, Lam, Kros, Švajnštajger, Roben, Riberi, Miler i Mario Gomez, jednom rečju - strašno!

Poznato je da su Nemci opsedali gol Čelsija 90 + minuta, da su poveli u završnici, a da je Drogba izborio produžetke. Isto tako, legendarni golgeter iz Obale Slonovače je u produžetku skrivio penal, Čeh odbranio, a odlučujući u lutriji pogodio za totalno neočekivani scenario.

Sada dolazimo do trenutka šta je sve prethodilo tome:

Čelsi je u osmini finala dobio za protivnika Napoli od kog je pod Vezuvom izgubio 3:1. U revanšu je bio isti rezultat za domaćina, ušlo se u produžetke, a Ivanović u dramatičnom kraju doneo ukupan trijumf od 5:4. Benfika je bila dosta manji zalogaj, dozvolila poraz na "La Lušu" 1:0, a "plavci" pomalo kilavo, 2:1, prokrčili put do polufinala i dugo čekane Barselone.

Katalonci, uvek najjači tim sveta u prvoj i drugoj deceniji 21. veka, doživeli su poraz na "Bridžu" u Londonu 1:0, da bi revanš na "Nou Kampu" bio jedan od najbolnijih u istoriji španskog velikana. Čelsi je imao igrača, kapitena i lidera manje još početkom utakmice kada je Teri isključen, a onda i dva gola minusa.

Razorna Barselona maltretirala je ispostaviće se, budućeg prvaka Evrope, možda i gore nego Bajern na "Alijancu".

Pri tih dovoljno velikih 2:0, Ramires je napravio majstoriju, smanjio, a Mesi nešto kasnije dobio priliku da sve okonča sa bele tačke (penal napravio Drogba). Srećom po Engleze, pogodio je okvir gola i dao šansu čudu - koje se dogodilo.

U stotom napadu Barselone lopta je ispucana iz dubine kaznenog prostora, preletela sve žive i stigla do "ni krivog ni dužnog" Fernanda Toresa koji je laganim manevrom savladao Viktora Valdeza. Od tog trenutka, "plavci" su počeli da veruju da je sve moguće, pa i sa "polovnim" timom koji je istrčao na bojno polje u Minhenu gde je već sve unapred bilo pripremljeno.

Kao da je neka nevidljiva sila čuvala Drogbu, Lamparda, Čeha, Kola i druge... Pa se tako odvilo jedno od ne samo najboljih finala u istoriji, već je magična sezona dobila epilog o kom se i dan danas govori sa osmehom. Velika većina fudbalskog sveta je sa pravom navijala tog 19. maja za "plastični klub" iz Londona koji je taj epitet prisvojio sa prekorom, jer i dalje važi za jedinog osvajača Lige šampiona iz prestonice "zemlje fudbala". Te večeri se u Minhenu Plavcima vratilo sve za nesrećnu Moskvu 2008. godine, pokazano je lavlje srce, istog onog kralja džungle koji je u grbu kluba starog "svega" 115 godina.