Srpski ministar cepa mrežu na fudbalu, priča o detinjstvu, seoskim klubovima, reprezentaciji, Vučiću, Dačiću, Piksiju...
„Aktivno igram za FK Graničar i kao centarfor imam snage za jedno poluvreme. U Kuzmin nisam prešao zbog kulena, ali iz Radinaca mi nude krmaču za transfer. Seoski fudbal je često zanimljiviji od prvoligaškog. Kad vidim igralište, znam kakvo je selo. Najveći greh je preorati teren. I u politici sam spreman da budem na klupi za rezerve“
M. Metlaš
Redakcija „Alo!“ i FSS darovali su ministru dres „orlova“, Foto: M. MetlašRođeni centarfor. Klasična „devetka“. Gol igrač. Na fudbalskom terenu i van njega...
Malo je poznato da je Branislav Nedimović, aktuelni ministar poljoprivrede, u 42. godini aktivan u seoskom klubu Graničar iz Kuzmina i da iz nedelje u nedelju odigra bar poluvreme u nižerazrednoj, međuopštinskoj ligi Srem. I to na velikom fudbalskom terenu!
O vašem poslednjem golu, o lobu sa pola terena ekipi Zeka Buljubaša (3:0), u sremskom okrugu se priča već desetak dana?
- I ćorava koka ubode po neko zrno. Raspalio sam loptu, ona je ušla ko kap u mrežu. Tako je zapala - kaže Branislav Nedimović na početku ekskluzivnog intervjua za „Alo!“.
Sportisti na njivi
Sve više srpskih sportista ulaže u poljoprivredu?
- Aleksandar Kolarov ima dosta zemlje, njegovi se bave ratarstvom. Košarkaši Kosta Perović, Marko Kešelj i Deki Milojević uzgajaju jabuke. Branko Lazić radi borovnicu, Nenad Krstić i Mladen Krstajić peku rakiju...
Treba imati snage za pravu fudbalsku utakmicu?
- Treniram tri puta nedeljno, četvrti termin je rezervisan za meč.
U izveštajima s utakmica, prezime Nedimović je ponekad i u zagradi?
- Zapravo, uvek sam na klupi za rezervne igrače. Uđem u drugom poluvremenu. Pola sata, 45 minuta, zavisi šta treba.
Džoker, dakle?
- Ma gde, bre. To je zato što ne mogu da izdržim više. Igrao bih ja od prvog minuta, ne bih dao nikome da me zameni, samo da imam toliko snage. Do pre dve godine sam igrao po celu utakmicu, sad više ne mogu.
Trenutno nosite dres FK Graničar, ali karijera nije zanemarljiva?
- Sve su to bili klubovi iz četvrte ili pete lige. Dosad sam promenio šest klubova.
Privatna arhiva
Nedimović (stoji, drugi zdesna), uzdanica FK Graničar, Foto: Privatna arhivaI, uvek napadač?
- Uvek. Uvek sam igrao u špicu. Ili sam bio centarfor ili desno krilo, kako se to nekad zvalo. Tada sam imao jedno 30 kilograma manje.
Zlatane, kapa dole
Koji fudbaler vas trenutno oduševljava?
- Samo Ibrahimović. Čovek i s 40 godina pravi dar-mar. Svaka čast Mesiju i Ronaldu, ali ovaj kad se pojavi s akrobacijama, više ne znam da li je atletičar ili fudbaler. Zlatane, kapa dole!
A da li bi vam u politici prijala klupa za rezervne igrače ili biste na tom terenu nekad prihvatili da budete bek, a ne golgeter?
- Šta god zatreba. Nekad uđeš i tih 15 minuta, odigraš, zabiješ gol. Ne patim od toga. Najviše sam cenio igrače kao što je, recimo, Luka Milivojević. Igrač koji trči za sve ostale. A uvek imate neku zvezdicu koja se šlepa.
Šta kad bi „selektor“ odlučio Nedimović - ministar policije, recimo?
- U tom slučaju bih izabrao klupu za rezervne igrače. Šta fali, i klupa je za ljude!
Dačić može samo da gleda fudbal
Igrali ste nekad fudbal s političarima?
- Svojevremeno, dok sam bio poslanik u Skupštini Srbije, igrali smo meč protiv predstavnika ruske Dume. U napadu je igrao i Aleksandar Vučić, ja u veznom redu.
Kako to da vam je preoteo mesto centarfora?
- A pa zato je sad predsednik.
Je l’ to onda kad je ministar Dačić bio sudija?
- Mislim da je on bio gledalac. To je plafon što je mogao da bude.
Ko je pobedio?
- Bilo je 9:2 za Ruse. Za njih je igrao Dmitrij Alejničev, čuveni ruski reprezentativac, bivši fudbaler Rome i Porta. I baš meni je zapalo da ga čuvam.
Kako ste prošli u tom duelu?
- Ne pitajte. Kad me je bacio, kuk mi je slomio. Kosanović je bio trener. Vrućina neka bila, 42 stepena, mislim da je to bio najtopliji dan u mom životu. Više nemaš snage da stojiš, a Kosanović kaže - „Nema zamene. Trči, pa makar crko!“.
Seoske lige imaju posebnu draž?
- Do pre korone sam više publike viđao u tom rangu takmičenja nego na nekim mečevima Prve lige. Utakmicu Podrinje-Ravna gledalo je oko 1.400 navijača. Kad se sretnu Kuzmin i Martinci, ispod 700-800 ljudi nema na tribinama. Nedavno, na meču u Noćaju koji sam igrao, osećao sam se kao da sam u Argentini. Neverovatna atmosfera. Tamo na terenu imate i debele i mršave.
Obožavam Premijer ligu
Volite li Premijer ligu?
- Ovaj restart nisam ispratio jer čim nema publike na stadionima, ja to ne mogu da gledam ni na TV-u. Pratio sam je više ranije, posebno kada je Bane Ivanović igrao u Čelsiju, jer njega lično poznajem. Svojevremeno sam bio na meču Čelsi-Arsenal i to je druga dimenzija. Gledao sam svakojake utakmice, ali Premijer liga je savršenstvo fudbala.
Koja ste vi kategorija?
- Debeli! I da hoću, ne mogu biti mršav. Ali još uvek petljam s loptom nešto.
Po čemu je Kuzmin, u kom trenutno igrate, poznat?
- Po kulenu!
Da li su onda kobasice bile deo paketa prilikom transfera?
- Nisu, ali imam zanimljiv poziv iz Radinaca. Nude mi jednu pristojnu krmačicu za jesen za klanje ako pređem kod njih.
I?
- Valjda misle da mogu da me namame iz lokalpatriotskih motiva jer su moji roditelji iz Velikih Radinaca. Zasad ne menjam dres.
Na oproštaj ne pomišljate?
- Već dva-tri puta sam najavljivao kraj. Kada sam bio prvi sa Slogom iz Zasavice, želeo sam da s titulom odem u penziju. To me je držalo tri meseca, dok poslednjeg dana prelaznog roka nisu došli ovi iz Kuzmina da me pozovu da igram za njih. Sad me tražio i Borac iz Velikih Kraljevaca.
M. Metlaš
Branislav Nedimović, Foto: M. MetlašKoga biste pozvali na poslednju utakmicu?
- Moju kompletnu ekipa Sloge iz Zasavice od pre tri godine! To je bila fenomenalna sezona, posebna hemija, trener Brata koga smo zvali „prvak sveta i okoline“. To je jedan lokalni čiča koji je već 40 godina trener u tim seoskim klubovima. Nemam ja idole druge vrste.
Ivanović je mogao još da igra za Srbiju
Da li je vaš prijatelj Bane Ivanović još mogao da igra za „orlove“?
- Tu sam subjektivan, ali bih rekao da je mogao. Ali ja sam laik, Tumbaković je selektor, plaćen je za to da određuje tim. Kao što i u politici ima ko se pita ko će biti premijer, ko će biti ministar, tako je i u fudbalu.
Mnogo je „oranica“ na tim terenima?
- Varate se. Imate fantastične terene po Vojvodini. To su klubovi koji igraju peti, šesti stepen takmičenja i ta trava je bolja nego na pola prvoligaških terena. Otiđite samo u Erdevik. Kad obilazim sela, uvek prvo odem na fudbalski teren. Kad vidim igralište, znam kakvo je selo. Pre petnaestak godina sam zatekao preoran teren na kojem je posađen kukuruz. Iz ugla ministra poljoprivrede bi to možda i bilo korisno, ali iz ugla nekoga ko se bavi tim ruralom - najveća kletva koja može nekoga da zadesi je da mu preoru fudbalski teren.
I na štakama za reprezentaciju
Možete li da razumete fudbalera koji neće da igra za nacionalni tim?
- Sećam se vremena kada je čovek bio spreman i sa polomljenim prstom ili nogom da odigra za reprezentaciju. S ljudske strane donekle i mogu da razumem kad neko odbije poziv selektora jer danas je u fudbalu mnogo para, veliki su rizici od povređivanja. Ali neko ko živi u Srbiji mora da na taj dres i na tu zastavu gleda kao na svetinju. Mislim da bih ja na dve štake trčao samo da stignem tamo gde treba.
Posećujete li prvoligaške stadione?
- Do pre sedam-osam godina često sam dolazio na „Marakanu“, a gledao sam i Partizanove evropske utakmice. Odlazio sam i na mečeve Vojvodine. Volim fudbal. Redovno sam gledao i reprezentaciju Srbije. Samo, utakmice uvek posmatram sa tribina, iz lože nikada! Jednom sam ušao u Partizanovu ložu i odmah izašao. Nisam došao u pozorište, došao sam da arlaučem!
U Surčinu je predviđena izgradnja Nacionalnog stadiona?
A od „Alo!“ - dres i lopta „orlova“!
Redakcija „Alo!“ je u saradnji sa FSS-om iznenadila ministra i poklonila mu novi crveni dres „orlova“ sa devetkom i prezimenom Nedimović na leđima.
- Ja u dresu reprezentacije? Hvala, najlepše! Je l’ to L veličina? Nadam se da ću uspeti da ga navučem. S posebnim ponosom ću ga nositi na tribinama i na rekreaciji. Drugačiju priliku neću imati - uz osmeh će Nedimović.
- Biće to jedan novi sadržaj, doneće novi kvalitet. Naši stadioni su iz 60-ih, 70-ih godina prošlog veka. Super je to što mi volimo, za šta smo vezani, ali danas ako hoćete da budete konkurentni i da imate velika takmičenja, onda morate da posedujete savremen sportski objekat. Stadioni više nisu tereni na kojima se nekada igrao fudbal. Pa i „Alijanc arena“ je pre 15 godina bila smeštena na livadi, sve je sad to jedan drugačiji film. Danas ti stadioni moraju da budu pored saobraćajnica, da imate dobru komunikaciju, jer 60.000 ljudi treba da dođe i ode. Nekad se na utakmice dolazilo biciklom. Ako se danas okupi 5.000 gledalaca, na parkingu se pojavi 6.000 kola. Nekad mi se čini da jedan gledalac dođe i s dva auta.
M. Metlaš
Urednik sportske rubrike „Alo!“ uručuje poklon ministru, Foto: M. MetlašČemu vas je naučio sport?
- Da gubim. Da u porazu budem dostojanstven. Lako je pobediti - to može svako. Ali, ajd' ti izgubi i ostani normalan. E to ne može baš svako!
Boljeg od Piksija nisam video
Vaša prva fudbalska fascinacija?
- Pored sportskih strana iz dnevne štampe, učio sam da čitam uz „Tempo“ i „Zvezdinu reviju“. Sa pet godina sam skupljao sličice „EP 1982. u Španiji“, sa sedam već trenirao u pionirima Srema. U to vreme je Piksi žario i palio. I danas mi je on najbolji naš igrač koga sam ikad video. Mečevi koji su mi obeležili detinjstvo, na kojima sam bio su Zvezda-Real i Zvezda-Milan, ona magla...
Da li ste nekad dobili crveni karton?
- Prošle godine, ali da me sad pitate zbog čega sam zaradio isključenje - ne znam. Valjda sam sudiji bio simpatičan. Možda je na meni želeo da trenira strogoću, da na meni gradi autoritet? Bila je to utakmica u Šašincima. Bez božje volje čovek me je poslao u svlačionicu. To je dokaz da i ministri dobijaju crvene kartone.
PROČITAJTE JOŠ:
