Izabran je u najbolji tim Mondijala u Montevideu, ali mu je život zatim postao pakao i završio se tragično

Pre 90 godina, baš u ovo vreme, od 13. do 30. jula, igrao se prvi Mondijal. Domaćin je bio Montevideo, glavni grad Urugvaja, koji je i dan danas poprište najvećeg uspeha našeg fudbala. Mnogo je heroja koji su doprineli tom uspehu, a jedan od najvećih je nesumnjivo Milutin Ivković Milutinac. Kapiten Jugoslavije je zajedno sa golmanom Milovanom Jakšićem uvršten u idealnu postavu prvog Svetskog prvenstva, što dovoljno govori o njegovim igrama u Urugvaju. Bio je lider na terenu i van njega, a život mu je posle Montevidea bio potresan i završio se tragično. 

Legendarni fudbaler je rođen 3. marta 1906. godine u Beogradu, a život mu se okončao 25. maja 1943. godine kad su ga nacisti streljali u Jajincima. Ono što malo ljudi zna je činjenica da je Milutinac bio unuk proslavljenog srpskog vojvode Radomira Putnika. Milutinov otac je bio Jovan Ivković, pukovnik, a majka Mila, ćerka Radomira Putnika. Milutinac je i pre prvog Mondijala imao zavidnu fudbalsku karijeru. Od 1922. do 1929. je kao prvotimac beogradske Jugoslavije odigrao 235 utakmica, a učestvovao je i na Devetim Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. godine kad je bio kapiten reprezentacije Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. 

Twitter

Milutin Ivković, Foto: Twitter

Decembra 1934. godine Milutinac se zvanično oprostio od reprezentacije na utakmici protiv Francuske u Parizu. Za državni tim je odigrao ukupno 39 utakmica, a u 18 je nosio kapitensku traku. Uporedo sa fudbalom, Milutin je studirao medicinu, diplomirao je 1931. godine. Kad je odslužio vojni rok, u centru Beograda otvorio je svoju kliniku za lečenje kožnih i veneričnih bolesti. Siromašnim pacijentima je kupovao lekove i nije im naplaćivao lečenje. Njegova supruga je bila Ela Pops, ćerka advokata Fridriha Popsa, sa kojom je imao dve ćerke, Gordana je rođena 1931, a tri godine kasnije Mirjana. Supruga Ela je preminula 1938. od tuberkuloze pa su Milutin i njegova majka Mila brinuli o devojčicama. Milutin je 1936. godine potpisao rezoluciju o bojkotu Olimpijskih igara u Berlinu na kojima je Nacistička partija promovisala svoju ideologiju. U junu 1938. godine postao je glavni urednik časopisa "Mladost" koji je postojao dok ga vlasti nisu zabranile. U njemu je pisao o sportu protiveći se profesionalizmu i politizaciji sporta.

Ivković je posle Aprilskog rata i Nemačke okupacije Jugoslavije počeo da sarađuje sa Narodnooslobodilačkim pokretom. Zbog toga je nekoliko puta hapšen, ali zbog ćerki nije želeo da ode iz Beograda. Ubrzo posle kapitulacije, nastavio je da radi u ordinaciji koju je služila i za prenošenje poruka. Šestog maja 1943. godine je sa saigračima iz BASK-a, na stadionu, proslavio 40 godina postojanja ovog kluba. Samo 18 dana kasnije Gestapo ga je uhapsio i zatvorio u logor na Banjici. Sledećeg jutra je streljan u Jajincima zbog povezanosti sa komunistima. Okupatori nisu objavili ništa o njegovoj smrti, a porodica je to saznala godinu dana kasnije od nemačkog Crvenog krsta. Ne zna se gde sahranjen pa na porodičnoj grobnici Ivković piše njegovo ime, kao i na groblju roditelja njegove supruge. Legenda kaže da se pred odlazak na stratište otrgao žandarima, prišao upravniku banjičkog logora zloglasnom Svetozaru Vujkoviću, pljunuo ga u lice i jako šutnuo nogom u stomak. To je ujedno bio i poslednji šut fudbalskog velikana.

Vajar Slavoljub Vave Stanković je 1970. godine uradio Milutinovu bistu koja je postavljena pored stadiona JNA. Bista je 2012. godine ukradena, ali, posle akcije "Vratimo spomenik Milutincu", vraćena je u martu sledeće godine. Ime čuvenog fudbalera nose jedna od ulica pored Partizanovog stadiona stadiona, dom zdravlja u na Paliluli i zemunski fudbalski klub Milutinac.