Jović odbio da uplati pet, pa 3,5 miliona dinara u humanitarne svrhe, radije izabrao suđenje na kom mu preti šest meseci zatvora

Luka Jović se suočava sa kaznom zatvora jer je odbio da uplati novac u humanitarne svrhe i prizna krivicu za kršenje zdravstvenih propisa o pandemiji tokom vanrednog stanja. 

Saopštenje Prvog osnovnog tužilaštva prenosimo u celosti:

Kako ocenjujete ponašanje Luke Jovića?

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je dana 22.10.2020. godine podnelo Prvom osnovnom sudu u Beogradu optužni predlog protiv okr. Luke Jovića zbog izvršenja krivičnog dela Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije iz čl. 248 st. 1 KZ.

Okrivljeni tokom marta 2020. godine nije postupao po propisima, odlukama i naredbama kojima su određene mere za suzbijanje i sprečavanje epidemije virusa „Covid 19“ – rešenju Ministarstva zdravlja, Sanitarne inspekcije koje mu je uručeno 14.03.2020. godine na aerodromu „Nikola Tesla“ kojim mu je naložena mera kućne izolacije u trajanju od 14 dana na adresi boravišta, obzirom da je došao iz države sa intenzivnom transmisijom virusa, već je tokom trajanja perioda kućne izolacije napuštao mesto boravišta.

Tužilaštvo je predlažilo da Prvi osnovni sud u Beogradu okr. Luku Jovića oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije iz čl. 248 st. 1 KZ i da mu izrekne kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.

Pre podnošenja optužnog akta okrivljenom Luki Joviću je predočena mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja i to da u smislu čl. 283 ZKP uplati iznos od 5.000.000,00 dinara u humanitarne svrhe, sa čime se okrivljeni nije saglasio, a kako tužilaštvo nije bilo saglasno da iznos koji bi okrivljeni Jović uplatio u humanitarne svrhe bude manji od 3.500.000,00 dinara, imajući u vidu činjenicu da je krivična prijava protiv njega podneta redovnim putem, odnosno da prema okrivljenom nije određeno zadržavanje niti je predložen pritvor, njegovo imovno stanje i zaradu, te da je okrivljeni javna ličnost, to do primene ovog instituta nije došlo.

Tužilaštvo navodi kao primer da kada se primenjivao institut oportuniteta zbog izvršenja krivičnog dela Građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a KZ, Goran Bregović je uplatio iznos od 2.500.000,00 dinara u humanitarne svrhe, prema svom imovinskom stanju, te su i u drugim slučajevima uplaćivani veliki novčani iznosi na ime odlaganja krivičnog gonjenja, smatrajući da se na taj način, isključivo u predmetima gde to zakon izričito dozvoljava i finanasijske mogućnosti okrivljenih, ispunjava svrha instituta oportuniteta (uplaćena novčana sredstva su namenjena za pomoć izgradnji vrtića, opremanje pedijatrijskih i drugih zdravstvenih ustanova, opremanje IT učionica i u druge isključivo humanitarne svrhe), uz činjenicu da su ciljevi tužilaštva da se što veći broj predmeta rešava oportunitetom i sporazumom o priznanju krivičnog dela iz čl. 313 ZKP.