Nestvarna priča o najplaćenijoj fudbalskoj braći Ernandes nikoga neće ostaviti ravnodušnim

Žan Fransoa Ernandes (51, Francuz španskog porekla, rođen u Turu) bio je cenjen fudbaler. Igrao je na poziciji štopera, a branio je boje Tuluza, Sošoa, Marselja, Kompostele, Rajo Valjekana i Atletika iz Madrida. Godine 2002, kada se penzionisao, bez pozdrava je napustio porodicu i pobegao sa mladom španskom TV zvezdom Sonjom Moldes na Polineziju! Porodicu je ostavio bez prebijene pare! Tada su Lukas i Teo Ernandes, sad najskuplja braća u svetu fudbala, poslednji put videla oca.

Njihova majka Pi Lorens morala je da radi više poslova da bi ih izdržavala. Teo, koji sad igra za Milan, strelac sa penala sinoć na Marakani, iako mlađi, bio je izuzetno talentovan, pa je prvi počeo da trenira fudbal. Ali javio se problem, jer nije imao ko da čuva Lukasa dok je majka vozila Tea na trening! Na kraju, treneri španske Rajo Majdahonde, pokraj Madrida, izašli su u susret samohranoj majci i pozvali i Lukasa da trenira.

Ubrzo su im dali i stipendije.U početku joj je bilo bolno da gleda dečake kako jurcaju za loptom, pošto je to bila asocijacija na bivšeg supruga koji ju je ostavio bez egzistencije. Ali, podržala je njihov talenat, znajući da su sanjali profesionalnu karijeru.

Kroz tinejdžerske godine Lukas i Teo su briljirali. Treneri su majci rekli da njeni dečaci mogu daleko da doguraju u fudbalu, jer imaju talenat i sposobnost da dođu do vrha.

Teo je odmah dobio nadimak "Jefazo" (Veliki šef) zbog autoriteta, snage i visine. Lukas je bio obdaren neverovatnom sposobnošću da čita igru. Imao je karakter pobednika, žestinu i odlučnost.Fudbal je Teu i Lukasu podario sreću, najviše iz razloga što su vratili osmeh na lice mami koja se toliko žrtvovala za njih.

- Sve joj dugujemo, ona je ta koja nas je odgajila, odvela na fudbal, radila naporno, prekovremeno da nas prehrani. Postali smo ovakvi zahvaljujući njoj. Sa ocem se nismo čuli 12 ili 13 godina. Sada, kada imam sina Martina, još sam svesniji šta je uradio i da je propao u ulozi oca. Ono što ne mogu da zamislim je da se odreknem sina. To nikada ne bih učinio, pa čak i ako moram da spavam pod mostom zbog njegove sreće - rekao je jednom prilikom za "Le Parisien" Lukas Ernandes, fudbaler Bajerna.

Iako su njihove profesionalne karijere krenule u različitim pravcima, veza između Lukasa i Tea i dalje je jaka.

- Ja sam njegov stariji brat i zaštitnik. Imali smo teških trenutaka, ali uvek smo bili zajedno. Između nas je uvek bila jaka veza i on je moj najbolji prijatelj. To se nikada neće promeniti - izjavio je Lukas.

Karijere braće Ernandes dobro su poznate, ali oni još nisu rekli svoju poslednju reč.