One su mlade, lepe, zgodne i pametne a fudbal imaju u malom prstu!

Jovana Guzijan i Dijana Čolović su šarmantne novinarke Arene sport. Svojim neposrednim ponašanjem pred tv ekranom, pozitivnom energijom, odličnim poznavanjem tematike sporta i nadasve atraktivnim izgledom pobrale su simpatije muške populacije. Iako dobijaju brojne pohvale za svoje umeće, Jovani je jedan fan posvetio i pesmu. Vrlo originalno!

* Kako je biti sportski novinar u Srbiji?

Dijana: Lepo, iako je jasno da je posao sportskog novinara sigurno izazovniji u recimo nekoj Engleskoj, Italiji, Španiji. Međutim, i u Srbiji ova profesija može biti vrlo interesantna, ako radiš u pravom kolektivu. A Arena sport svakako to jeste!

Jovana: Kao i svaki posao, uvek ima dobra i loša strana. Ja sam imala tu sreću da sam dobila poverenje TV Arena sport da pratim naš najtrofejniji fudbalski klub i to u periodu od 2014. godine kada je Crvena zvezda osvojila šampionsku titulu posle šest godina. Od tada je krenula nova istorija crveno – belih, brojni rekordi, evropski uspesi koje je pratio naš televizijski sadržaj pun studijskih emisija, zanimljivih intervjua, uključenja što je svakako veliki izazov za svakog novinara. Pored toga, mislim da je za ovu sferu novinarstva neopodna velika ljubav prema sportu i da se zbog toga razliku od ostalih.

* Kako je krenula vaša priča u novinarstvu?

Dijana: Potpuno spontano - posle završene škole za novinare Radionice za medije Officina prijavila sam se na konkurs za nova lica TV Arena sport, koja je tada pokretala projekat vesti. To je bilo 2014. godine i od tada sam u ovoj branši.

Jovana: Kao što rekoh, krenula je iz velike ljubavi prema sportu. Nakon završene škole u kojoj smo imali praksu u raznim redakcijama, TV i pisanim formatima, shvatila sam da se pronalazimo jedino u sportskom novinarstvu. Pre šest godina, kao student došla sam na audiciju za nova TV lica na Arenu I tako je sve krenulo

* Ko vam je uzor u sportskom novinarstvu?

Dijana: Nemam uzora, zaista. Veoma često pogledam rad drugih kolega, što iz Srbije, što iz inostranstva i trudim se da eventualno prisvojim nešto za šta uočim da mi se dopada. Ali ne postoji neko na koga se konkretno ugledam do te mere da kažem "želela bih da budem kao on/ona".

Jovana: Nemam uzore u smislu da bih volela da budem kao neko, ali postoji dosta kolega čiji rad poštujem. Pre svega, mislim da najbolji sportski novinari rade upravo sa mnom u redakciji.

* Da li žene mogu da balansiraju između porodičnog života i karijere? Ukoliko dođe do toga da morate da birate, šta biste izabrale?

Dijana: Žene mogu da balansiraju između mnogo čega, ako imaju dobru organizaciju i pravu podršku. Pored toga, mislim da u 21. veku kada je sve toliko modernizovano, do momenta da određene poslove možete obavljati od kuće, preko Interneta, na Instagramu itd. ne bi trebalo da dođe do toga da iko mora da bira. Ja lično nisam tip osobe koji bi mogao da se ikada u potpunosti odrekne karijere i samo se bavi porodičnim životom, ali uvek bih porodicu stavila na prvo mesto.

Jovana: Sigurna sam da mogu, ukoliko postoji dobra organizacija i podrška porodice. Volela bih da potvrdim tu teoriju i da ne dođem u situaciju da moram da biram. Ipak, ukoliko me okolnosti na to nateraju, mislim da je ženina najvažnija uloga da bude majka i supruga.

* Obećana zemlja?

Dijana: Za mene ona gde su porodica i prijatelji, a to je Srbija.

Jovana: Tamo gde je porodica i gde ste srećni, a za mene je to Srbija. Težim ka tome da što više putujem, da upoznam razliite kulture, običaje, istorju mnogih zemalja, ali da se uvek vratim tamo gde mi je dom.

* Kao mala, trenirala sam…

Dijana: Odbojku, ali kratko. Maltene čitavog života igram folklor u KUD "Abrašević" i to je jedini "trening" kojem sam se u potpunosti posvetila.

Jovana: Trenirala sam odbojku tokom osnovne škole, kada je došao trenutak da treba da se odlučim da li ću se baviti time profesionalno, ili upisati redovno srednju školu prednost sam dala školi.

* Kakva su iskustva sa prenosa večitog derbija?

Dijana: Susreti večitih rivala su uvek posebna priča za nas sa Arene sport, jer je sama atmosfera oko pripreme i realizovanja tih utakmica vrlo specifična. Uvek je derbi provod koliko i rad, i sa svakog izađemo svi sigurno bogatiji za jedno ozbiljno profesionalno iskustvo.

Jovana: Uh … svaki derbi je priča za sebe. Zanimljivo je da je poslednji derbi odigran u oktobru bio moj 20. u svim takmičenjima od kada radim na Areni, a prvi bez navijača na kojem sam prisustvovala. Uvek je ta utakmica posebna, uvek postoji trema jer znate da su tada sve oči javnosti u Srbiji, ali i regionu usmerene ka tom meču. Nije lako kada ste žensko i kada morate da se probijete kroz gužvu da dođete do stadiona, da prošetate atletskom stazom do pozicije gde uzimate izjave, ali zato sa druge strane, treneri večitih rivala, bez obzira na rezultat, kada treba onako “vruće glave” da daju prvu izjavu, bolje kontrolišu emocije u razgovoru sa Dijanom i sa mnom.

* Koga biste voleli da intervjuišete a niste do sada?

Dijana: Novaka Đokovića.

Jovana: Spisak je baš dugačak, jer se ne odnosi samo na fudbal. Konkretno, imala sam priliku nedavno da upoznam Novaka Đokovića, ali ga nikada nisam intervjuisala. Mislim da bi to bio veliki izazov jer je teško naći nešto što već nije ispričano kada je u pitanju njegov život i karijera.

* Kako vam se čini rad i pojava koleginice Dilete Leote?

Dijana: Sve mi se tu dopada - kako radi, kako izgleda, kakav utisak ostavlja. Mislim da je jedna od retkih atraktivnih žena u ovom poslu koja je uspela da nađe meru i privuče ozbiljnu pažnju.

Jovana: Kako se njoj čini moj rad i pojava?

* Da li u vašem slučaju lepota pomaže ili odmaže u karijeri?

Dijana: Lepota može samo da pomogne kada ste svesni da ona sama nije dovoljna!

Jovana: Pomogla je sigurno da dobijem posao I tu je tačka. Dalje je usledilo dokazivanje i moja želja da me ljudi slušaju, a ne samo gledaju. Sposobnoj i vrednoj ženi, prijatnog izgleda koja ima i šta da kaže niko neće reći “svaka joj čast” nego uglavnom “ko stoji iza nje”. U mom slučaju to je samo rad, ljubav prema ovom poslu i želja da danas budem i bolja i lepša nego juče. Sa predrasudama ne mogu da se borim, pogotovo ne ljudi koji nisu reč razmenili sa mnom.