Stanojević otvoreno o tome šta se promenilo u Partizanu, ali i u srpskom fudbalu

Iza Partizana je turbulentna polusezona u kojoj je mesto trenera napustio Savo Milošević, nasledio ga je Aleksandar Stanojević, ali novi šef struke nije ispunio dva osnovna cilja, nije se plasirao u Ligu Evrope, niti je ostao konkurentan u trci za titulu, pošto je zaostatak sad ogromnih devet bodova, a mogao je da bude mnogo manji da nije bilo sramotnog poraza u Nišu i još sramotnijeg remija sa igrameč više protiv Metalca. Sa tih pet prosutih bodova Partizan bi sad bio aktivan u trci za pehar, ovako...

- Ne razmišljam mnogo u pravcu titule, ali se, naravno, nisam predao. Nama je najvažnije da konstantno popravljamo samopouzdanje, da se odvojimo od konkurenata na mestima koja vode u Evropu i da budemo spremni za svaku priliku koja nam se ukaže da smanjimo bodovni zaostatak za Zvezdom.

Pre deset godina Stanojević uveo crno-bele u Ligu šampiona, osvojio duplu krunu, zatim doživeo blamažu protiv Šamroka, ali tvrdi da se ne kaje što se, iako je godinama imao drugačiji stav, vratio u Partizan, u srpski fudbal.

- Istina je da sam imao taj stav kada sam odlazio, pa i kasnije. Kada sam doneo odluku da prihvatim ponudu i sednem na klupu Partizana bio sam svestan svega i prihvatio sam sve što srpski fudbal nosi sa sobom, pa ne želim da tražim bilo kakve alibije - zaključio je Stanojević.

- Primetno je da se fudbal dosta promenio, moj je utisak da većina klubova u ligi mnogo više rizikuje nego ranije. Eto, nedavno su na našem stadionu Lučanci igrali visoki presing, samim tim smo i mi imali više prostora, pa je i utakmica bila atraktivnija, sa više golova.

Ne štedi Stanojević reči hvale na račun pojedinih kolega.

- Dosta je mlađih trenera izašlo u prvi plan, vidi se njihov rukopis. Pre svih bih izdvojio Žarka Lazetića koji radi sjajno sa Metalcem, Jovan Damjanović je dosta doprineo izgledu Voždovca, Čukarički je po meni takmičarskija ekipa sa Dušanom Đorđevićem na klupi.