Šahista je sam sebi najveći protivnik!

 

Dnevni list „Alo!“ nastavlja sa promocijom šaha, a ovog puta razgovor smo vodili sa velemajstorom Aleksandrom Inđićem iz Stare Pazove. Pred nama se našao skromni momak ogromne energije. Prva tabla Srbije!

Ko je zaslužan za vaše početke?

- Otac Dušan, pre svih (internacionalni majstor). Odmalena su me on i pet godina stariji brat Stefan (majstorski kandidat) uključili u šahovske aktivnosti.

Koje uspehe smatrate najvećim?

- Izdvojio bih pojedinačnu bronzu na Olimpijadi i dve titule seniorskog šampiona Srbije.

Izdvojite prelomne tačke u vašoj karijeri?

- Osim šahovskog okruženja u porodici i velike šahovske biblioteke, smatram značajnim i rad s našim čuvenim velemajstorom Dragoljubom Velimirovićem. Veliku šansu 2010. pružio mi je i Šah klub „Itaka”, sa predsednikom Vladimirom Damjanovićem.

Zahvaljujući šahu proputovali ste gotovo ceo svet, gde vam je bilo najlepše?

- Snažan utisak su na mene ostavili Lisabon, Las Vegas i Mali Lošinj.

Mogu li danas velemajstori da žive velemajstorski?

- Mogu da žive veoma lepo.

Je li šahista sam sebi najveći neprijatelј?

- Tokom igre je najčešće tako. I to zbog nedovoljnog razumevanja dešavanja za tablom. U okviru zajednice je tako, jer je uglavnom razmišljanje na nivou - „da li to meni ide u korist?“ Ako je odgovor „da“, neke drugi stvari su manje bitne.

Danas u svetu veliki broj mladih igra šah i sve je više mlađih velemajstora?

- Kvalitetne informacije i znanja su dostupni svima ko želi da uči, što dovodi do velikog broja dobrih mladih igrača.

Da ste na početku karijere i da ste znali kako je trnovit put šahiste, da li biste bili u istom vagonu?

- Gledajući unazad na prilike koju sam dobijao u bitnim momentima, vagon je izabrao mene (ha, ha).

 

Za kraj, poruka deci koja tek žele da krenu da igraju šah, odnosno njihovim roditelјima?

- Pustite decu da istražuju igru!