"Srpski šah može da se vrati tamo gde je bio, ali samo uz dosta rada i mnogo entuzijazma"

Pojedinačni šampionat Srbije će se posle više od pola godine odlaganja najzad održati u Vrnjačkoj Banji u Hotelu Fontana od 7. do 13. decembra. po Berger sistemu.

Veliku čast redakciji Alo učunio je velemajstor Aleksandar Kovačević, koji se odazvao našem pozivu za svojevrsnu najavu šampionata. Na turniru pored Kovačevića učestvuju i velemajstori Nikola Nestorović, Robert Markuš, Ivan Ivanišević, Branko Damnjanović, Borko Lajthajm, Miloš Perunović, Aleksandar Inđić, Todorović Goran M. i jedini intermajstor Novak Čabarkapa.

Aleksandar Kovačević bivši reprezentativac, učesnik mnogih turnira, jedan je od najiskusnijih. Imao je sreće da uči i igra u zlatnom dobu našeg šaha, što se njegovo ponašanje i način kako predstavlјa šah vidi kao na ambasadora ove igre.

Sećaš li se svog prvog šampionata na prvenstvu Jugoslavije 1993. godine i koliko si šampionata odigrao?

- Sećam se i tog prvog iz 93, ali to je bio švajcarac, a za prvi svoj šampionat računam prvi Berger šampionat iz 1997 godine, igran u Nikšiću. Neko vreme sam čak vodio na njemu i tu sam uzeo prvi bal za VM, a na kraju je u dramatičnom četvoromeču u sudaru generacija pobedio moj trener Dragolјub Velimirović, ispred Damlјanovića, Petra Popovića i tad još omladinca Ivaniševića.

Možeš li napraviti paralelu između šaha koji se igrao tada i danas ?

- Tad je šampionat obično trajao biše od 15 dana i kako je to lepo primetio doajen šahovskog novinarstva Dragolјub Joksimović, počinjao u zimu, a završavao u proleće. Sad je sve mnogo brže i napetije, a takav se i šah igra.

Kog šahistu ceniš i ko ti je bio uzor ?

- Mnoge šahiste cenim i gledao sam njihove partije, ali onaj zbog koga sam počeo da igram ozbilјnije šah je bio Robert Fišer.

Igranje za reprezentaciju je čast. Da li možemo Acu Kovačevića ponovo videti u reprezentaciji?

- Ne, ne vidim sebe više u reprezentaciji, bar ne kao igrač. Treba da igraju neki mlađi igrači.

Koji je tvoj najveći pojedinačni uspeh, a koji je to ekipni?

- Pobedio sam ne nekoliko Open turnira i jedna od dražih pobeda mi je bila na velikom Pula openu sa 500 igrača. Na šampionatu sam delio jednom prvo mesto 2001 godine. Od ekipnih, 10 mesto na olimpijadi sa reprezentacijom na Bledu 2002 i više domaćih titula sa NŠK-om.

Znanje nesebično prenosiš najmlađima, vidiš li naslednika?

- Ne bih rekao naslednika, jer oni treba da imaju veće cilјeve ispred sebe od mojih rezultat, a imao sam čast da neko vreme sarađujem sa Velјom Ivićem i Marinom Gajčin. Trenutno radim sa više mladih igrača, uglavnom iz Novog Sada, a koji su im dometi, videćemo.

Broj turnira je smanjen, kako se prilagoditi situaciji koju je nametnula korona?

- Jako je teška situacija trenutno za društvo, čitav profesionalni sport pa i za šah.

Šta očekuješ na šampionatu Srbije i vidiš li sebe na tronu?

- Svi smo se zaželeli turnira i igranja što se vidi i po odzivu igrača, a ja svakako nisam jedan od favorita za visok plasman.

Možda je nezahvalno, ali ipak ko bi mogao da se umeša u borbu na prvo mesto?

- Favoriti se lako vide kad pogledate i rejting listu: Ivanišević, Inđić, Markuš, Perunović.

Može li se šah vratiti tamo gde je nekada bio i kako do toga doći?

- Teško je šahu da se vrati tamo gde je bio jer je to dugotrajan proces. Kao što se nije odmah desio ni pad našeg šaha već se to dešavalo postepeno godinama tako nam je sad potreban obrnut proces. Potrebno je mnogo manje svađa i razmirica i mnogo tihog rada sa puno entuzijazma.