"BIO BIH DRUGI NOVAK DA ME SUPSTANCE NISU UNIŠTILE" Za njega je Srđan Đoković tvrdio da je talentovaniji od rođenog sina, posle Vimbldona je krenuo sunovrat ovog srpskog tenisera!

Svestan je svojih grešaka

Nikola Gnjatović
Nikola Gnjatović, Foto: youtube/ Jutarnji Program TV HAP

Naša zemlja je oduvek stvarala šampione i talentovane igrače u sportu, a tako je bilo i sa tenisom.

Živojinović, Seleš, Zimonjić, Tipsarević, Janković, Ivanović i Đoković su prezimena u tenisu koje svi znamo, a mnogi nisu čuli za Nikolu Gnjatovića za kojeg je Srđan Đoković, Novakov otac, rekao da je najveći teniski talenat na ovim prostorima kojeg je on video!

Novak i Srđan Đoković
Novak i Srđan Đoković, Foto: Marko Metlaš/Alo!

To bi vam ponovio svako i danas na teniskim terenima Crvene zvezde, od ljudi koji sređuju terene do legendi kluba Gorana Bjelice i Bobe Vojinovića.

- Igrao sam i za Dejvis kup reprezentaciju Srbije protiv Turske i Maroka. Samnom su tada u reprezentaciji bili i Tipsarević, Vemić i Tošić. Pre toga sam, u juniorskoj konkurenciji pobeđivao Marata Safina i Fernanda Gonzalesa, a Rodžera Federera sam pobedio na jednom treningu. Nema ko mi tada nije predviđao sam svetski vrh - rekao je Gnjatović, a prenosi "Balkanspress.com".

Jedan porok mu je zauvek uništio karijeru:

- Prvi put sam uzeo heroin u 21. godini. Tada kreće moj pakao. Upadam u dugove, u teške narkomanske krize, počinjem da kradem ne bih li došao do droge. Pokušavam da se i dalje bavim tenisom ali mi ne ide. U to vreme mi se i porodica raspada, u životu mi je potpuni haos. Više od deset puta sam bio u bolnici. Punih 17 godina sam prolazio kroz strahote koje droga nosi sa sobom. Bivši igrače i kolege govore roditeljima dece koju treniram da sam bivši narkoman i da ne treba da decu daju meni da ih učim tenisu. A ja nikada, i kada sam u najtežim krizama bio, nisam dilovao drogu niti bih ijednom detetu dao drogu, pre bih sebi ruku odsekao!

I dalje se bavio tenisom, a imao je njuh za talenat:

- Tenis nisam zaboravio, umem da prepoznam talentovanog klinca i za razliku od devedeset posto trenera ukoliko vidim da mali ili mala nisu talentovani za tenis ja to roditeljima odmah kažem a ne lažem ih da im je dete ekstra potencijal ne bih li im uzeo što više para za treninge

Ovako je sve počelo:

- Rođen sam u Beogradu, na Vračaru 1979. godine. Majka, otac i starija sestra bili u moja porodica koja je živela normalnim životom i u ljubavi i pažnji se nikada nije oskudevalo. Ispred naše zgrade nalazili su se fudbalski i teniski teren i ja sam bukvalno sa prozora svakoga dana gledao i fudbalere i tenisere i zavoleo ove sportove. Ipak, tenis mi je nekako ušao pod kožu i sa nepunih sedam godina upisali su me u teniski klub Košutnjak, kaže na početku svoje ispovesti Nikola.

Janko Tipsarević
Janko Tipsarević, Foto: Alo Vladimir Markovic

Samo tri meseca je bilo potrebno  da treneri prepoznaju njegov ogromni potencijal.

- Dragan Šerer, moj prvi trener, predložio je da odem na turnir u Poreč i to je bio hrabar potez. Na iznenađenje svih ja sam taj turnir osvojio. U Poreču me je primetio čuveni trener Goran Bubanj i dovodi me u Partizan. U Partizanu postajem šampion države u uzrastu do deset godina, a iza mene su bila i takva imena poput Iva Karlovića i Ivana Ljubičića. Sve do osamnaeste godine bio sam prvak države u svim uzrastima. U to vreme sam na trenizima pobeđivao i Nenada Zimonjića, koji je tri godine stariji od mene. Međutim, kako su me u Partizanu prevarili za profesionalni ugovor ja napuštam klub i prelazim kod najvećeg rivala, u Zvezdu. Gotovo kao sina me je prihvatio direktor kluba Slobodan Vojinović i u Zvezdi ostvarujem najveće uspehe: bio sam prvak Jugoslavije do 18 godina u singlu i u dublu a to sam ostvario sa 16 godina, seniorski šampion države dva puta zaredom…

Igrao je na Vimbldonu, a tada počinju problemi z amladog Gnjatovića:

- Ispao sam odmah na startu oba puta, i 1996. i naredne 1997. godine, samo zato jer nisam finansija da bih mogao da se pripremam za travnatu podlogu. Ipak, i pored toga na Vimbldonu su svi primetili moj veliki talenat. Godine 1998. od strane Sportskog društva Crvena zvezda izabran sam za sportistu godine i dobio sam sat na poklon. Igrao sam i za Dejvis kup reprezentaciju Srbije protiv Turske i Maroka. Sa mnom su tada u reprezentaciji bili i Tipsarević, Vemić i Tošić. Pre toga sam, u juniorskoj konkurenciji pobeđivao Marata Safina i Fernanda Gonzalesa a Rodžera Federera sam pobedio na jednom treningu. Nema ko mi tada nije predviđao sam svetski vrh - priseća se Gnjatović.

Jelena Janković
Jelena Janković, Foto: Tanjug/AP

Vratio se iz Barselone 1999. godine i NATO bombardovanje u Beograd, a onda je usledio životni sunovrat:

- Hteo sam da budem uz roditelje i svoj narod kad je najteže. U Barseloni se inače nisam snašao kako sam želeo, prvenstveno jer nisam pronašao odgovarajuće sponzore. U međuvremenu, do početka dvehiljdatih izgubio sam i puno poena na ATP listi. Postao sam sparing partner Jeleni Janković i potpisao sam ugovor sa kompanijom Head, sa kojom je ugovor imao i Goran Ivanišević. Dobijam ponudu od kluba Prohema iz Brčkog da budem trener i odlazim u Bosnu. Tamo sarađujem sa kolegom i prijateljem koji je bio zavisnik od opijata ali ja to tada nisam znao. Nažalost, družeći se sa njim nisam izdržao i prvi put sam uzeo heroin sa 21. godinom. Tada kreće moj pakao. Upadam u dugove, u teške narkomanske krize, počinjem da kradem ne bih li došao do droge. Pokušavam da se i dalje bavim tenisom, ali mi ne ide. U to vreme mi se i porodica raspada, u životu mi je potpuni haos. Više od deset puta sam bio u bolnici. Punih 17 godina sam prolazio kroz strahote koje droga nosi sa sobom. Bio sam ipak uporan i nisam hteo da dozvolim da me ta pošast pobedi. Kroz kliničko lečenje i terapije uspeo sam da se izborim i sada sam već tri godine potpuno čist. Tenis nisam zaboravio, ali me boli što su pojedini prijatelji i kolege izgleda zaboravili mene, sa tugom u glasu kaže Nikola.

- Bivši igrači i kolege govore roditeljima dece koju treniram da sam bivši narkoman i da ne treba da decu daju meni da ih učim tenisu. A ja nikada, i kada sam u najtežim krizama bio, nisam dilovao drogu niti bih ijednom detetu dao drogu, pre bih sebi ruku odsekao! Tenis nisam zaboravio, umem da prepoznam talentovanog klinca i za razliku od devedeset posto trenera ukoliko vidim da mali ili mala nisu talentovani za tenis ja to roditeljima odmah kažem a ne lažem ih da im je dete ekstra potencijal ne bi li im uzeo što više para za treninge - iskren je nekadašnji teniski šampion.

Nikola Gnjatović
Nikola Gnjatović, Foto: youtube/ Happy Tv

Nikola je na kraju imao sreću da je okružen ljudima koji su mu pomagali:

- Ima divnih ljudi koji su mi pomagali i pomažu mi još uvek. Tu je već pomenuti direktor TK Crvena Zvezda Slobodan Vojinović, zatim bivši selektor Bogdan Obradović. Tu je i rekreativac Vlada Bekčić sa kojim već tri godine radim jedanput nedeljno, koji je divan čovek i prijatelj, mnogo mi je puta pomogao, i kad nisam za lekove imao on mi ih je kupovao. Moram da pomenem i da se javno zahvalim i Peri, vlasniku kafea u naselju Gaj kod mene u Barajevu, znao ja da mi pomogne kad mi je najteže bilo. Nije mi lako, negujem bolesnu majku, nedavno je krov na kući počeo da nam prokišnjava, popravka ne košta baš malo. Ne tražim nikakvu milostinju, samo da mi se omogući da mogu da živim od svog rada - rekao je Nikola.

Svestan je svojih grešaka i želi da dobije drugu šansu u sportu koji voli:

- Želim da radim, da treniram nadarenu decu za tenis, a Bogu hvala puna ih je naša zemlja. Znam kroz šta sam prošao, to mi je bila ogromna i nažalost preksupa životna škola ali zato sada svakom klincu mogu odmah da kažem, što dalje od droge, to je smrt, bavi se sportom. I dalje znam sve one teniske cake da prenesem deci koju drugi ne umeju ili ne znaju. Želim da Srbiji podarim nove tensike šampione, novog Novaka, novu Anu, novu Jelenu, i zašto ne, novog Nikolu Gnjatovića, onakvog kakav je oduvek i trebalo da bude, šampionski i najjači, završava svoju ispovest Nikola Gnjatović, nekada najveća nada jugoslovenskog i srpskog tenisa.

 

Povezane vesti

  • Korisnik: NekoKo
    30/05/2020 - 19:45
    Želim čoveku sve najbolje u životu i da ostane na pravom putu. Međutim, on nikada nije bio proglašen za sportistu godine od strane Sportskog društva Crvena zvezda. Te 1998 godine koju on spominje, najbolji sportista Crvene zvezde je zvanično bio košarkaš Milenko Topić.Ovo se sve da lako proveriti, a ja pošto sam Zvezdaš i košarkaški fanatik ovo sam baš dobro zapamtio.
  • Korisnik: Komšija
    30/05/2020 - 12:40
    Majstore, drogu i da ti oprostim. Mnogi se okliznu u životu. Ali zbog toga što si krao, teško da bi ti ko poverio svoje dete.
  • Korisnik: Nestaško
    30/05/2020 - 07:09
    E, moj druže...Bog ti dao talenat, ali ne i pamet da ga nosiš...Šteta za tebe.
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Sport - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi