Sveti Evtihije i Sira
Foto: Printscreen/SPC

Sveti Evtihije beše rodom iz grada Sevastopolja. Čuvši Evanđelje Hristovo, on ostavi svoje roditelje i prijatelje i pridruži se vozljubljenom učeniku Hristovom, apostolu Jovanu Bogoslovu. Prateći svuda svetog apostola i podražavajući njegov život, Sveti Evtihije se nauči od njega nebeskoj mudrosti, i pocrpe od njega, kao od izvora, blagodat Božiju. Napunivši se revnosti apostolske, Sveti Evtihije junački iskorenjivaše zabludu idolopokloničku. Isto tako susrevši svetog apostola Pavla, sveti Evtihije sledova njemu kao zvezda suncu i mnogo se potrudi s njim, propovedajući Evanđelje i junački podnoseći sve nevolje. To zajedništvo i sloga danas mogu da budu zvezda vodilja srpskom narodu i da potkrepljuju čuvenu izreku da samo sloga Srbina spasava. Zato se sveti Evtihije smatra učenikom obojice njih, i svetog evangelista Jovana Bogoslova i svetog apostola Pavla.

Sveti Evtihije je nazvan apostolom od manjih, iako se ne nalazi u broju sedamdesetorice apostola. A počastvovan je nazivom apostola zato što se sa najstarijim apostolima trudio u propovedanju Evanđelja Hristova, i što je od njih bio posvećen za episkopa radi služenja reči i prinošenja beskrvne žrtve, i što je prošao mnoge zemlje propovedajući Hrista ne samo sa njima nego i sam. Ustvari on nije putovao sam, njemu uvek bejaše saputnik anđeo Božji koji mu davaše snage i unapred mu kazivaše sve šta će mu se dogoditi. Ovaj apostol Hristov svuda s trpljenjem podnošaše i tamničke okove i mučenja, junački stradajući za Gospoda svoga.

Sveti Evtihije i Sira

SPC

 

Jednom kada sveti Evtihije beše dugo vreme moren glađu u tamnici, njemu bi od Boga poslan hleb s neba, koji mu donese nevidljiva ruka. Ovim hlebom on se toliko okrepi, da ni za šta ne smatraše muke na koje ga stavljahu. Drugom pak prilikom, kada on bi nag obešen na mučilištu i strugan zumbom, od čistog tela njegovog isteče krv sa miomirisnim mirom i ispuni vazduh divnim mirisom. A kada potom sveti apostol bi bačen u rasplamteli oganj, iznenada zagrme s neba i pade velika kiša sa snegom, te ugasi oganj, a svetitelj ostade živ i nepovređen od ognja, slaveći Boga. Zatim sveti Evtihije bi predat zverovima da ga pojedu, ali pred licem njegovim i zverovi postadoše krotki kao ovce; a što je još čudesnije: lav, pušten na njega, progovori ljudskim glasom, gromko propovedajući veličinu Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista, te zaprepasti i prestravi sve koji to gledahu.

Da li ste vernik?

- Ali, šta je tu čudnovato? Onaj koji je u starini mogao otvoriti usta Valamovoj magarici da govori kao čovek, zar nije mogao učiniti da usta lavova progovore na ljudski način na izobličenje i posramljenje neznabožaca, a na proslavljenje svemoguće sile Svoje? Jedan i isti Gospod prisustvovao je i čudodejstvovao i ovde i tamo

Što se tiče toga kako je sveti apostol Evtihije okončao svoj podvig, zna se da je svezan odveden iz Efesa u svoju postojbinu Sevastopolj i onde skončao: sveta glava mu bi odsečena mačem, koju Gospod Isus uvenča divnim vencem pobede.

Sveta mučenica Sira

U vreme persijskog cara Hozroja Starijeg, u dvadeset osmoj godini njegovog carovanja, pojavi se u Persiji, kao neki najčistiji biser u moru, sveta devojka Sira, koja sijaše krasotom vere hrišćanske i proslavi se velikim stradalačkim podvizima za Hrista. Sveta Sira se rodi u gradu Hirhaselevkosu od roditelja neznabožaca. Otac joj beše idolski žrec, znamenit volhv; on dugo vreme bejaše sudija i starešina društva persijskih volhvova i žrečeva; on odlično poznavaše učenje starostavnog arhivolhva Zoroastre, prvog poznavaoca astrologije u Persiji. Ovaj mag, otac svete device Sire, silno nenaviđaše hrišćane i veoma strahovaše da mu kćer ne upozna hrišćansku veru i ne stvori poznanstvo sa hrišćanskim devojkama.

Sveti Evtihije i Sira

SPC

 

Jer tada u Persiji beše mnogo hrišćana, bez obzira na to što su ih ugnjetavali i gonili. Sa tog razloga otac još kao malu devojčicu dade Siru posle smrti njene matere u grad Fars, u kome cvetaše nauka maga čarobnjaštvo, nekoj svojoj srodnici - ženi čarobnici, da je vaspitava u njihovim neznabožačkim običajima.

Kada devojčica poodraste, ona bi obučena čarobnjaštvu i data u poganu žrečevsku službu, i beše posvećena da vrši besovima neke tajne žrtve, koje neznabošci nazivaju "Jast", i smatrahu ih za najčistija žrtvoprinošenja.

Sve ovo govori se o devici Siri, da bi se znalo u kakvom se ona pomračenju i zabludi demonskoj nalazila, i iz kakve je tame izišla na svetlost istine i izbegla đavolske zamke.

Kada Sira dostiže punoletstvo i već beše odlično izučila svu čarobnjačku nauku maga, i usrdno služaše poganim bogovima persijskim u činu žrečice, po promislu Božjem ona se upozna sa nekim siromašnim hrišćanskim ženama i od njih prvi put ču o Hristu Gospodu, istinitom Bogu. I stade ih usrdno raspitivati o hrišćanskoj veri, o njenim dogmatima, i o celokupnom ustrojstvu i životu hrišćanskom. I sve što čujaše od njih, ona to procenjivaše umom svojim, upoređujući veru hrišćansku sa persijskom, i vide da među njima postoji velika razlika u svemu. Jer sve što sačinjavaše persijsku veru ona poče smatrati lažnim i odvratnim, a što sačinjavaše hrišćansku veru - pravednim i čistim. I ona donese u sebi odluku, da napusti persijeko neznabožje i pristupi hrišćanima. Želeći da se bolje upozna sa hrišćanskom pobožnošću ona poče tajno odlaziti u hrišćansku crkvu, slušati crkveno čitanje i pojanje i pouke, i pažljivo pratiti strojno i pobožno vršenje crkvenih službi. Postepeno ona veoma zavole hrišćansku veru i celokupno ustrojstvo njeno, i stade oprezno podražavati život hrišćana pošćenjem i umrtvljavanjem tela svoga. Njoj već beše osamnaest godina od rođenja, i ona je više od svega strahovala da je ne udadu, i na taj način opterete um njen životnim brigama.

Zbog toga se nije pojavljivala među ljudima svetovnim, niti se družila sa uglednim i bogatim devojkama persijskim, nego ih se klonila, izbegavajući njihovo društvo i razgovore. Međutim sa hrišćanskim devojkama i ženama ona se često tajno sastajala i sa njima razgovarala o Hristovom rođenju od Prečiste Djeve, o svima Njegovim čudesima, o Njegovom dobrovoljnom stradanju i smrti, o Njegovom vaskrsenju i vaznesenju sa telom na nebo, o budućem strašnom sudu, o nagrađivanju pravednika i o mukama grešnika. Svemu što je od hrišćanskih devojaka slušala ona je nepokolebljivo verovala, sve to u srcu ispisivala, miljem dušu natapala, i ljubavlju ka Hristu Bogu gorela. Ona se zatvarala u svoju odaju, čitala hrišćanske knjige, privikavala se na molitve i psalme, i molila se jedinome istinitome hrišćanskome Bogu, posipajući pepelom glavu svoju. Tako ona provede dugo vreme držeći tajno hrišćansku veru, jer se bojala svoga oca i ostalih maga. Osim toga smatrala je da je dovoljno za spasenje - tajno verovati u Hrista, jer još nije razumevala onu apostolsku reč: Srcem se veruje za pravdu, a ustima ispoveda za spasenje (Rm. 10, 10).

Na ovaj dan je običaj da se svaki Srbin podseti svojih korena, ode u crkvu i pomoli se Bogu za spas svoje porodice.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading