sveta Petka
Foto: Printscreen/SPC

Mnoge porodice u Srbiji slave je kao krsnu slavu, a po verovanju ona je zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih.

Kult Svete Petke prisutan je ne samo u Srbiji, već i u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Bugarskoj, Jordanu...

Svedočanstva vernika o pomoći ove svetiteljke u teškim životnim trenucima su brojna, baš kao i priče onih koji tvrde da su je sanjali. U narodu postoji verovanje da se Sveta Petka javlja u snu iz dva razloga – ili da pruži utehu ili da, pak, upozori osobu koja je sanja da ne pravi greške.

Jovana R. (48) iz Beograda podelila je za Srećnu Republiku svoju priču o neobičnom snu u kom je, kako kaže, videla Svetu Petku i razgovoru sa sveštenikom kojem je poverila ono što je sanjala.

- Retko sanjam, a još ređe pamtim snove. Ali, svaki put kad bih se probudila pod utiskom onog što sam videla u snu, ne bih odolela a da ne pogledam u narodni sanovnik i pokušam da protumačim šta bi ono što sam sanjala moglo da znači – priča Jovana.

Za sebe kaže da nije vernik koji redovno ide u crkvu, posti i pričešćuje se, ali se poput većine ljudi pomoli svaki put kad se nađe u teškoj životnoj situaciji.

- Tek što se završilo bombardovanje 1999. godine moj idiličan život počeo je da se raspada. Otac je preminuo, majka je polomila ruku, brat i snaja su rekli da će se razvesti jer ne mogu više da funkcionišu zajedno... U firmi u kojoj sam radila naveliko se pričalo da slede otpuštanja i da ja, kao neko ko se među poslednjima zaposlio, verovatno neću zadržati radno mesto. Kako to obično biva, stvari po kući su počele da se kvare: prvo frižider, pa bojler, najpre u roditeljskom stanu, a onda i u stanu koji smo moj tadašnji dečko i ja iznajmljivali – priseća se Jovana.

Ophrvana problemima, nije videla svetlo na kraju tunela

- Molila sam se Bogu da se sve vrati na staro: da brat i snaja ipak nađu zajednički jezik, da se mama što pre oporavi i da ne dobijem otkaz. Svake večeri sam upućivala iste molitve, nadajući se da će one biti uslišene. Brata i snahu sam pritiskala da se pomire, ali oni nisu hteli ni da čuju za to. Bila sam i tužna i ljuta u isto vreme, čak sam se sa snajom posvađala, jer sam bila ubeđena da je ona inicijator razvoda. Jedne noći sanjala sam neobičan san. Ispred mene se niotkuda stvorila žena ogrnuta crnim plaštom. U jednoj ruci nosila je brojanicu, a u drugoj krst i grančicu. Prepoznala sam je sa ikone, bila je to Sveta Petka. Ništa mi nije rekla, samo me je gledala čas blago, čas pomalo ljutito – priča sagovornica našeg portala.

Kaže da ne zna koliko dugo je taj san trajao, ali pamti da je bio toliko živopisan da se probudila istog časa kad je žena koju je sanjala iznenada nestala pred njenim očima.

- Brzo sam se prekrstila i obećala sebi da ću ujutro, pre odlaska na posao, otići u crkvu. Želela sam da upalim sveće, pomolim se pred ikonom Svete Petke i porazgovaram sa sveštenikom – nastavlja Jovana.

Ujutro je među prvima stigla u crkvu, upalila sveće i stala ispred ikone svetiteljke koju je sanjala.

- Verovala sam da taj san nije bio slučajan, pa sam posle molitve otišla kod sveštenika na razgovor. Rekla sam mu da ne dolazim često u crkvu zbog brojnih obaveza, ali da sam tog dana osetila potrebu da dođem, pomolim se i upalim sveće. Očitao mi je molitvu za zdravlje i ja sam tad osetila koliko mi, zapravo, nedostaje otac kojem sam mogla sve da kažem. Da je živ, sad bi mogao da mi pomogne barem savetom, da me ohrabri i da mi da nadu da će se sve stvari urediti onako kako sam želela. Ne znam zašto, ali u tom trenutku sam u svešteniku videla zamenu za oca. Ispričala sam mu šta me sve tišti i on mi je rekao da Bog ljude ne stavlja na iskušenja koja nismo u stanju da izdržimo – priča Jovana.

Njegove reči ulile su joj nadu da će se njeni tadašnji životni problemi razrešiti, pa mu je rekla:

- Oče, sanjala sam Svetu Petku... Samo sam je na kratko videla, gledala me je čas blago, čas s prekorom... Šta bi taj san mogao da znači?

Tad se, kaže Jovana, izraz njegovog lica promenio.

- Pogledao me je pravo u oči i izgovorio reči koje ću pamtiti do kraja života: „Kako znate da je taj san bio od Boga?“ Zbunila sam se. Nisam imala odgovor, a sveštenik je nastavio: „Ako taj san nije bio od Boga, onda Vam i ne treba!“ Uzvratila sam pitanjem: „A ako san jeste bio od Boga?“ Sveštenik mi je odgovorio: “Svi smo mi grešni, a trebalo bi da se trudimo da svojim ponašanjem budemo što sličniji Bogu. Razmislite gde grešite, pa se potrudite da se popravite.“ Duboko sam se zamislila. Gde grešim i šta u mojim željama i molitvama nije bilo ispravno? S tim pitanjima sam izašla iz crkve – prepričava Jovana.

Odgovori su, kaže, došli u narednim mesecima

- Dobila sam otkaz, ali sam veoma brzo pronašla novi, bolje plaćen posao. Mama se oporavila, a brat i snaja su se ipak razveli. Razlog njihovog razvoda nije bila moja snaja, već moj brat koji ju je godinama varao. Tad sam shvatila sam da se onaj prekorni pogled svetiteljke verovatno odnosio na to što sam se posvađala sa snajom, jer sam je nepravedno okrivila – priča Jovana.

Kaže da Svetu Petku više nikada nije sanjala, ali da je od sveštenika dobila dragocen savet kog će se zauvek pridržavati: da svaki put razmisli gde greši i da se potrudi da popravi svoje ponašanje. Uči, dodaje, da ne osuđuje, da bude blaga na rečima i da oprašta. To je prenela i na svoju decu sa kojom često odlazi u crkvu Svete Petke na Kalemegdanu da se pomoli za zdravlje i zahvali na svemu što njena porodica ima.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading