Dr Gnjatović otkrila koliki procenat ljudi razvije antitela

Više od 98 odsto pelcovanih "Fajzer-biontekovom", "Sinofarmovom" ili ruskom vakcinom "sputnjik V", razvilo je antitela posle vakcinacije.

To su pokazali preliminarni rezultati studije koju je na lekarima sproveo Institut za primenu nuklearne energije (INEP), otkriva dr Marija Gnjatović.

Ona kaže da osobe koje su na specifičnoj terapiji, kao što je recimo imunosupresivna, ne odgovore dobro na vakcinu, ali da je to i očekivano.

Upravo zbog toga, svi koji su na specifičnim terapijama bi trebalo da daju taj podatak pri dolasku na vakcinalni punkt i takvim slučajevima bi, kako preporučuje dr Gnjatović, vakcinacija trebalo da se odloži dok se ne završi sa terapijom.

- Titar antitela posle vakcinacije se razlikuje, zavisno od opšteg stanja osobe i eventualnog prisustva hroničnih bolesti, ali mi sada pouzdano znamo da ogromna većina dobro odgovori na svaku od prve tri vakcine primenjene u Srbiji - kaže dr Gnjatović.

- Za "Astra Zenekinu" vakcinu ćemo tek raditi analizu. Očekujemo da će se rezultati odgovora na vakcine razlikovati kada studija bude rađena na opštoj populaciji, jer su lekari stalno izloženi virusu - navodi ona.

Prema svetskim podacima, očekuje se da svega oko pet odsto ljudi ne razvije imuni odgovor posle vakcinacije. Slično je i posle preležane infekcije virusom korona.

Mnogi još misle da se posle prirodne infekcije u mnogim slučajevima ne razvija imuni odgovor, pa projektuju da je tako i sa vakcinom, ali dr Gnjatović razbija takve zablude:

- Mahom svi, u manjoj ili većoj meri, u nekom trenutku razvijaju antitela posle preležanog kovida, izuzeci su retki, a među njima su, opet, oni koji primaju specifične terapije - objašnjava naučna saradnica u INEP-u.

Posle prirodne infekcije razvijaju se različita antitela, a ako je neko inficiran malom količinom virusa, obično se stvori malo antiteta koja brzo i nestanu, već za nekoliko meseci. Nakon imunizacije stvaraju se ključna antitela za blokiranje ulaska virusa u organizam. Većina vakcina je bazirana na S proteinu, dozirano se daje antigen i vremenom stvaraju neutrališuća antitela, odnosno ona koja prave barijeru virusu - dodaje dr Gnjatović.

Cilj ove INEP-ove studije bio je da se ustanovi kakav je odgovor na vakcinu, a efikasnost vakcine će se ispitivati kasnije, kroz zaražavanje u dve kontrolne grupe: vakcinisane i nevakcinisane.

Srbija je po broju vakcinisanih na milion stanovnika druga u Evropi, ali dr Gnjatović kaže da se efekti vakcinacije još ne vide.

- Potrebno je vreme za razvijanje imuniteta i tek za mesec ili dva videćemo efekte vakcinacije - kaže dr Gnjatović.

Sa gotovo 1,4 miliona utrošenih vakcina i više od pola miliona stanovnika koji su primili obe doze, Srbija registruje novi porast inficiranja, bolnice se opet pune, a u bolničkim posteljama se sa kovidom bore i oni koji su primili prvu dozu vakcine.

Lekari upozoravaju da se mnogi posle vakcinacije opuste i zaraze ignorišući upozorenje da se pun imunitet očekuje tek dve nedelje nakon druge doze vakcine.

- Sem popuštanja opreza, ima tu još jedan bitan faktor, a to je da vakcina nakratko obara imunitet i tada su ljudi zapravo podložniji patogenima iz spoljne sredine, nego neposredno pre vakcinacije - objašnjava dr Gnjatović.

- To je slučaj i sa prvom i sa drugom dozom vakcine. Imunitet nakratko padne jer se organizam tada zapravo bori sa ubačenim antigenom i time postaje manje otporan na sve spoljne uticaje - objašnjava ona.

Kineska duže štiti

Činjenicu da je među novoinficiranima sve više i onih koji su primili bar jednu dozu vakcine, dr Marija Gnjatović objašnjava i time što je najveći broj vakcinisanih u Srbiji primio kinesku vakcinu proizvođača "Sinofarm", posle koje se sporije stvaraju antitela nego kod vakcinacije "sputnjikom" ili "fajzer-biontekovom" vakcinom.

To nikako ne znači da je "sinofarm" vakcina manje dobra, naprotiv, čak ima manje neželjenih dejstava, jednostavno je u pitanju druga tehnologija proizvodnje, zbog koje će ona, kako se očekuje, duže štititi od kovida.