Oči u oči sa teroristom nakon 21 godine u Švajcarskoj!

Potpukovnik Dragutin Dimčevski odlikovan je Ordenom belog orla sa mačevima drugog stepena od predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

- Hvala predsedniku na odatom priznanju, ovo je orden ne samo za mene nego ceo 53. granični bataljon - navodi na početku razgovora za „Alo!“ Dimčevski, koji ovih nedelja deli sudbinu svih starijih sugrađana koji imaju više od 65 godina i nalaze se u kućnoj izolaciji.

Bitka na Košarama trajala je 67 dana, 53. granični bataljon bio je taj koji je zadržao prvi i najteži nalet, a do kraja bitke 16 njegovih pripadnika je nastradalo, a 67 njih je ranjeno. Ipak, priča koja do sada nije ugledala svetlost dana jeste susret jednog pripadnika bataljona i šiptarskog teroriste 21 godinu kasnije u jednom gradu u Švajcarskoj, a koji nam je opisao Dimčevski.

- Došao sam do saznanja da je jedan moj borac u Švajcarskoj upoznao čoveka koji je bio u terorističkoj grupi kada je Šljivančanin ranjen i kada je borbeno vozilo naletelo na minu. Naime, razgovarao je s jednim Albancem, koji mu je u razgovoru spomenuo da ima poznanika koji se hvali kako je bio na Košarama i da je pobio puno Srba, i moj borac je odmah rekao da želi da se sastane s njim. Našli su se potom u kafiću na piću i odmah je taj koji je bio među ubačenim terorističkim grupama počeo da priča kako je „pobio toliko i toliko srpskih vojnika“, ali ga je moj borac odmah prekinuo jer to hvalisanje nije odgovaralo istini. Rekao mu je da su na kukavički način ubili vozača i ranili oficira i onda kao kukavice stavili mine. Odmah se ućutao kad je bio uhvaćen u laži. Na kraju se ispostavilo da je taj šiptarski terorista pripadnik jedne od tri grupe koje su ubačene iza naših redova kako bi se između ostalog povezale i sa spavačima, ali su na kraju morali da beže pred nama nazad u Albaniju. Na kraju su se rastali, ovoga puta u miru, ali mu je pre toga tražio da mu terorista vrati tablicu od „pinzgauera“ koju su odneli nakon što su postavili minu, a to vozilo bilo je ostavljeno na putu zbog toga - kaže Dimčevski.

Sam potpukovnik Dimčevski je tokom sukoba vodio dnevnik, a na pitanje da li bi sada, nakon svih ovih godina, voleo da ima uvid u dnevnik koji je eventualno vodio neko s druge strane navodi: