Balkan mapa
printscreen
Balkan mapa

printscreen

Balkan mapa, Foto: printscreen

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije tokom vazdušne agresije Alijanse ubijeno je 2. 500 civila, među njima 89 dece i 1. 031 pripadnik Vojske i policije.

Prema istom izvoru teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vodi kao nestalo.

Za 11 nedelja svakodnevnih vazdušnih napada, NATO je izvršio 2. 300 udara na tadašnju SR Jugoslaviju i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37. 000 zabranjenih kasetnih bombi i bombi punjenih obogaćenim uranijumom.

Tokom intevencije, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara.

NATO

screenshoot/Sputnik

NATO, Foto: screenshoot/Sputnik

Povodom godišnjice NATO agresije predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas u Lajkovcu da je obaveza Srbije da oprosti, ali je i obaveza da nikada ne zaboravi.

Zato ćemo, kazao je, gajiti kulturu sećanja, nećemo se stideti zrtava, već ponositi onim što je Srbija činila da sačuva svoju slobodu, svoja ognjišta i zemlju, rekao je Vučić.

Zbog pandemije korona virusa prošle godine nije bilo centralnog obeležavanja NATO agresije, a sutra će u Kombak areni biti , kako je održan prigodan program.

" Sećaćemo se naše poginule dece, civila, vojnika, ali i policajaca koji su bili krivi samo što su čuvali zemlju I branili njene granice", poručio je on.

Bombardovanje, NATO, RTS

Alo!/EPA

Bombardovanje, NATO, RTS, Foto: Alo!/EPA

U Srbiji se tek od 2015. počelo sa centralnim obeležavanjem početka NATO agresije, koja je sve do tada nazivana "bombadovanjem".

Do tada cveće i venci su glavnom polagani u organizaciji lokalnih vlasti na spomen obeležjima poginulih širom zemlje.

Srbiju je tog 24. marta napala koallicija 19 najmoćnijih zemalja sveta u nameri da joj otme Kosovo i Metohija, ali taj cilj do danas nije ostvaren.

Agresija NATO-a na Srbiju je izvedena pod nazivom “milosrdni andeo”, a neposredna povod za to je bio navodni masak civila u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea.

Okončana je 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma. Ovaj sporazum je predviđao da će se jugoslovenske snage bezbednosti povući sa Kosova, a da će biti uspostavljen UNMIK, civilna misija Ujedinjenih nacija.

Inace, NATO je Srbiju napao bez odobrenja UN-a.