Zaklali su joj oca, baku, deku i 86 članova familije, a za bratom Ilijom još uvek traga

Tamo su joj zaklali oca Božu i četvorogodišnjeg brata Dušana, te lišili života 86 članova porodice Buhač. Za bratom Ilijom Ikom i dalje traga. Ova nesrećna žena ističe da nada nikada ne umire. Jelinu babu i dedu su ubili zato što ovaj bračni par nije hteo da se razdvoji.

Crnokošuljaši su oca Božu ubili maljem, a prethodno je sa grupom zarobljenika morao sam da iskopa jamu u kojoj će biti pokopan.

- Sa majkom Anom i dva brata Živkom (9) i Ilijom (2) stigla sam u aprilu te 1942. godine u logor. Bili smo stalno gladni, dobijali smo samo jedan obrok, a kažu da su nam u taj jedini obrok sipali sodu, ali verovatno ne dovoljno da nas ubije - priča Jelena.

Ne zaboravlja jezive scene izmertvarenih žena, dece koja gladna plaču, kako su ustaše otimale pare, nakit i druge vredne stvari...

- Moja majka je sakrila pare u porub suknje, a kada su ustaše otkrile da je jedna žena u punđu sakrila zlato, ubili su je istog trena. Logoraši su stalno bili gladni, nije bilo soli, hleba, a vodu su pili iz bunara koja se mešala sa fekalijama, jer su oko bunara zatvorenici vršili nuždu - priča Jelena.

Iz jasenovačkog logora nju i njenu braću spasila je Dijana Budisavljević, žena koja je tokom Drugog svetskog rata spasila, kažu, oko 12.000 srpske dece. Razdvajanje od majke bilo je nešto najstrašnije za nju i braću.

- Deca su vrištala tokom odvajanja od roditelja. To su slike koje ne blede. Još vidim oca kako odlazi, vidim majku koja se rastaje sa mnom. Vidim baku koja glođe kosti - kaže Tanjugova sagovornica.

Iz logora zajedno sa braćom stigla je do Zagreba, gde se gubi svaki trag dvogodišnjem Iliji, dok su Živko i Jelena smešteni u različite hrvatske porodice. Majka Ana je iz Jasenovačkog logora prebačena u Nemačku u logor u Lajpcigu, a oslobođena je 1944. godine i tada je ponovo videla svoje dvoje preživele dece.Jelena priča da ni posle rata nisu nestale njihove nedaće, glad ih je pratila tokom odrastanja, majka je radila najteže poslove, tovarila drva... samo da bi njih dvoje prehranila.Ustaše su tokom Drugog svetskog rata Jeleni ubile baku, deku, oca, dva brata i još 80 rođaka, a po završetku rata ona, brat i majka nisu imali gde da se vrate, jer je porodična kuća u Jablancu bila srušena, a i kuća babe i dede.

- Žao mi je što za Gradinu, na obeležavanje stradanja Srba u Jasenovcu, država nije mogla da obezbedi jedan kombi za sve logoraše. Otišlo je troje logoraša autobusom, a meni je bilo teško autobusom i u istom danu da se vraćam", tužna je Jelena.Ona kaže da Udruženje logoraša danas nema svoje kancelarije, nego se petkom okupljaju u kancelarijama SUBNOR-a."Danas, ne može niko da nas nađe, a još malo neće nas nikako ni biti", kaže Jelena.Ona kaže da Tihomir Stanić već deset godina pokušava da napravi film o deci logora, ali da za to nema novca i da nailazi na zatvorena vrata i u Srbiji, Bosni i u Hrvatskoj.