Čadež nas upozorava na ono što nas čeka a to je...

 

Koliko u tome budemo uspešni, koliko brzo budemo pravovremeno i na pravi način reagovali danas.

Bitka koja nam predstoji je bitka za očuvanje likvidnosti, posebno najosetljivijih i najmnogobrojnijih mikro malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i borba za očuvanje radnih mesta, kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

"Koliko u tome budemo uspešni, koliko brzo budemo pravovremeno i na pravi način reagovali danas, koliko sada budemo sačuvali ekonomsku bazu, toliko ćemo sutra, kada ovo prođe, imati čvršću osnovu i veće šanse za relativno brz oporavak", rekao je Čadež za "Blic Biznis".

On je naveo da je Privredna komora Srbije, u želji da u tome pomogne kompanijama, a državi olakša u upravljanju krizom, na osnovu preporuka reprezentativnih kompanija i mišljenja renomiranih konsultantskih kuća, Vladi dostavila svoj predlog prioritetnih mera.

"U komunikaciji sa predsednikom Republike, Vladom Srbije, nadležnim ministarstvima radimo na razradi tih mera da bismo za desetak dana, došli do ozbiljnog paketa podrške koji će biti najbolji odgovori na potrebe privatnog sektora", rekao je Čadež.

On je naglasio da "nema dileme da je nacionalni prioritet broj jedan u proteklim nedeljama bio i ostaće zaštita ljudi, lečenje obolelih i, koliko je maksimalno moguće, dalje sprečavanje širenja zaraze".

"Jer ako ne sačuvamo ljude neće imati ko da proizvodi, da nas vozi, leči, snabdeva...", naglasio je on.

Kako je dodao, što zdravstvena kriza bude blaža, to će i država i Privredna komora Srbije, kao poslovna asocijacija, imati više resursa i moći će da se više usresrede na podršku privredi.

Na konstataciju da privrednici očekuju i priželjkuju poreske olakšice, poput delimičnog smanjenja i prolongiranja plaćanja poreskih nameta, Čadež kaže da posle smanjenja referentne kamatne stope NBS na 1,75 odsto i uvođenja moratorijuma na otplatu kredita, "iskustvo drugih zemalja, realne potrebe privrede i preporuke međunarodnih finansijskih institucija upućuju da sada dolaze na red mere državne intervencije koje su iz domena fiskalne politike".

"Naš, odnosno stav privrede je da bi u tom paketu trebalo da bude bar tri seta mera: one koje će doneti poslodavcima poresko rasterećenje, zatim pokriće dela troškova iz državnih fondova za naknade zarada zaposlenih (posebno obaveza prema zaposlenima koji zbog smanjenja obima poslova ne rade i obolelih) kao i povoljne kredite za likvidnost kompanija", rekao je Čadež.

On je dodao da se na uobličavanju tih mera radi sa prevashodnim ciljem da se sačuva što više kompanija, da što više fabrika nastavi da radi, da što manje ljudi izgubi posao, "kako bismo nakon izlaska iz epidemije imali realnu osnovu, da se, i uslovima nikad nepovoljnije situacije u globalnom okruženju, naša privreda što pre oporavi".

Prema njegovim rečima, teret ove krize moraće da podnesu svi - i država i banke i privreda i zaposleni.

"Najveći izazov je da se obezbedi likvidnost ovog dela privrede i očuva što više radnih mesta, jer mikro, mala i srednja preduzeća u većini država zapošljavaju najveći broj ljudi. Da bismo izbegli depresiju, sa udruženjem banaka i vladom razgovaramo o kreiranju adekvatne kreditne garantne šeme za podršku privredi, kako bi i banke i država zajedno preuzele i podelile razuman rizik podrške i kreditiranja kompanija", poručio je Čadež.

Upitan da li će biti donošene i sektorske mere ili će se ići na linearne, poput moratorijuma na otplatu kredita, Čadež je rekao da se radi na tome da paket podrške sa kojim država izađe bude što je moguće bolje odmeren, prema realnim potrebama privrede u celini i pojedinačnih sektora, kombinacijom i lineranih i mera sektorske podrške, koji će omogućiti da se najbrže moguće sanira što više posledica po privredu u celini i najugroženije proizvodne i uslužne sektore i grane privrede.

"Na najveću podršku, u ovom trenutku, kako je i najavljeno, moći će da računaju oni koji su pretrpeli naveći udar u prvom talasu, koji nemaju izbora ni mogućnosti da se sami snalaze, čiji biznis je epidemija potpuno zaustavila, kao što su recimo turizam i servisi koji sada ne rade, ali i drugi sektori koji su pogođeni, a od kojih zavisi dalje funkcionisanje cele ekonomije", rekao je Čadež.