Ko bude gajio ovo voće u Srbiji imaće siguran novac u rukama

Tatjana Matić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da će sporazum sa Velikom Britanijom biti potpisan, kako je i najavio ministar turizma te zemlje.

Odgovarajući na pitanje zašto se kasni sa potpisivanjem tog sporazuma, ministarka je podsetila da su pregovori Britanije i EU dugo trajali.

"Jednostavno su takav pregovarač, postavaljaju  uslove na dominantan način, to su tipski sporazumi koje su želeli sa svima da potpišu, a mi smo želeli da odvojimo trgovinski i deo o saradnji a oni su želeli sveobuhvatni sporazum. Našli smo kompromis koji je uvek najbolje rešenje", napominje Matićeva.

Ministarka ukazuje da se Srbija, nakon izlaska Britanije iz Evropske unije našla u poziciji u kojoj su počele da važe druge norme i da se primenjuje drugačija administracija.

To, kako kaže, Srbiji nije odgovaralo jer je kroz trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u poslednjih deset godina imala izuzetno povoljne uslove o izvozu i uvozu robe.

"Naš cilj kroz novi sporazum je bio da se zadrže svi ti važeći benefiti koji su postojali i da se kroz bilateralni sporazum preferencijali ostvare koji su postojali i da se nastavi obim trgovinske razmene i saradnje koji je bio čitavih deset godina i doveo do toga da Srbija sa Britanijom ima veliki suficit", napominje ministarka trgovine.

Prema njenim rečima, najdominantniji je sektor trgovine uslugama, a Britanija je Srbiji treći partner u svetu (posle SAD i Nemačke) u toj oblasti.

"Pre svega IT sektor, telekomunikacije, finansijske usluge, to je ono što je dominantno u ekonomskim odnosima kada je reč o trgovini uslugama. Dominantno je (izvoz Srbije, prim. nov) smrznuto voće, povrće, pre svega malina bez šećera, marmelade, džemovi, uglavnom prehrambeni proizvodi, organski i sa oznakom porekla, to se jako ceni", navodi Matićeva.

Кada je reč o uvozu robe iz Britanije u Srbiju, ministarka kaže da je dominantan uvoz lekova, automobila, sirovina za proizvodnju guma.

"Britanija je 15. po značaju investitor u Srbiji, smatraju da naše tržište ima potencijal u smislu izlaska na treća tržišta, vide mogućnost za dodatna ulaganja, pričali smo i o tome, pre svega u sferi razvoja telekomunikacione infrastrukture, digitalizacije, smatraju da imamo izuzetno dobro edukovanu radnu snagu, visoko kvalifikovanu", napominje Matićeva.

Napominje da je Srbija i godinu pandemije iskoristila za rast izvoza na nekim tržištima, pre svega u regionu i nekim zemljama EU – Belgiji, Danskoj, Finskoj.

"Ukupan izvoz je doživeo pad od 2,6 odsto u zemlje EU, a EU je imala pad od 9,4 do 11 odsto. Кa našem najvećem spoljnotrgovinskom partneru, Nemačkoj, pad je bio 0,6 odsto što je dobar rezultat u odnosu na to koliko je godina bila teška", naglašava ministarka.