Siniša Mali: Investicije su najvažniji podsticaj rasta naše ekonomije

- Imali smo izazove kao što su uvođenje kvota na izvoz čelika i prištinske takse, tako da bi, da toga nije bilo, naša stopa rasta bila još veća. U januaru je rast 6,5 odsto, a sa 6,1 odsto u poslednjem kvartalu prva smo zemlja u Evropi po visini rasta - rekao je Mali.

Ministar je podsetio da je stopa rasta BDP-a prošle godine bila 4,2 odsto, a 2018. godine 4,4 odsto.

- Mi smo u 2019. godini imali povećanje plata u javnom sektoru između 8 i 15 odsto. U decembru smo prešli prosečnu platu od 500 evra. To je bila vizija predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je dao obećanje građanima da će tako biti. Uspeli smo u tome, ali još nismo zadovoljni. Želimo još bolji standard za građane Srbije - naveo je Mali.

On je dodao da po pitanju fiskalnog rezultata već četvrtu godinu zaredom Srbija ima suficit u budžetu. Kad je reč o javnom dugu, on je naveo da se vodi odgovorna politika i da se država ne igra sa novcem građana.

- Tako smo pre nekoliko godina imali učešće javnog duga od preko 75 odsto u BDP-u, a sada smo na ispod 50 odsto. Sa Međunarodnim monetarnim fondom razgovaramo o tome kakva će biti fiskalna pravila za budućnost, da li ćemo javni dug da ograničimo na 50, 45 odsto. Sada je potpuno pod kontrolom i imamo dovoljno rezervi za bilo kakvu potencijalnu krizu - istakao je Mali.

Rekao je da je od izuzetnog značaja povećanje minimalne cene rada, kao i da se očekuje da će ona i dalje rasti, te istakao da se nezaposlenost značajno smanjila, ali da se i dalje radi na većem povećanju zaposlenosti.

- U poslednje četiri godine otvoreno je skoro 200.000 novih radnih mesta. Ipak, nismo zadovoljni, borimo se za svako radno mesto, fabriku... To obezbeđuje bolji život u Srbiji.

On se osvrnuo i na strane direktne investicije i podsetio da je Srbija prošle godine dobila priznanje Fajnenšel tajmsa da je prva u svetu po tom pitanju shodno veličini zemlje i naveo da je prošle godine ukupan izvoz Srbije bio 23 milijarde evra, kao i da je dupliran u odnosu na vreme iz 2011. ili 2012. godine.

- Ono što me posebno raduje su nove fabrike koje se otvaraju u Srbiji. Meita i Ziđin doprinele su rastu izvoza u iznosu od 460 miliona evra, a nisu bile ni na spisku pre dve godine. U strukturi uvoza dominira repromaterijal i mašine i oprema. To je osnov za dalji rast koji očekujemo. Više repromaterijala, nove opreme, mašine - to znači veću proizvodnja, veća zaposlenost u našoj zemlji - rekao je Mali.

Obraćajući se učesnicima foruma podsetio je i da je Evropska komisija u poslednjem izveštaju navela da je srpska privreda motor razvoja Balkana, kao i da smo zauzeli 44. mesto na Duing biznis listi Svetske banke.

Ministar finansija je istakao da je najbolji pokazatelj uspešne ekonomske politike kreditni rejting i istakao da je Srbija na korak od dobijanja investicionog rejtinga.

Mali je podsetio i da se Srbija prošle godine vratila na međunarodno tržište kapitala, pošto je imala dve emisije evro-obveznica i podsetio da je na 10-godišnju obveznicu dobijen prinos od 1,6 odsto, a da je prinos 2013. godine na 10-godišnju obveznicu bio 7,25 odsto.

Dodao je da je tržište kapitala važno kako bi se omogućio dalji rast ekonomije.

- Ne možemo da imamo visoke stope rasta naše ekonomije bez razvoja tržišta kapitala. Imamo i posebnu radnu grupu koja se time bavi, a do juna će biti izađena nova strategija koja je vezana za razvoj tog tržišta. Moramo da proširimo mogućnost kompanijama da se zaduže povoljnije. Svaka povoljnija emisija obveznica Srbije znači niže troškove zaduživanja za kompanije, što znači da možete da nabavite i opremu i da se lakše odlučujete za investicije, a što dalje ima uticaj na stope nezaposlenosti i povećanje BDP-a.

Mali je podsetio da je od 180 zakona koji su prošli Parlament prošle godine njih 74 bilo iz nadležnosti Ministarstva finansija, kao i da su pretežno usmereni na poboljšanje poslovne klime u Srbiji.

- To su važni sistemski zakoni, na primer – Zakon o javnim nabavkama, na koji se jako dugo čekalo. Od juna će biti u funkciji portal i sve će se sprovoditi elektronski. To znači veću transparentnost i konkurenciju, kao i manju mogućnost korpucije. Tu je i Zakon o računovodstvu, po kojem je od 1. januara 2022. godine obavezno uvođenje elektronskih faktura. Država se aktivno bavi time. Nema više papirologije, nema više pečata, sve će se raditi elektronski - istakao je Mali.

On se osvrnuo i na investiciona ulaganja i istakao da se sa takvom politikom nastavlja, posebno sa izgradnjom auto-puteva i železnice, jer kako je ocenio, to dovodi investitore u našu zemlju.

- Kada pogledate, 24 odsto našeg BDP je u stranim direktnim, privatnim i državnim investicijama. To je najvažniji podsticaj rastu naše ekonomije i biće tako s obzirom na program „Srbija 2025“. Taj program smo predstavili prošle godine, a podrazumeva 14 milijardi evra ulaganja u infrastrukturu.

Takođe, istakao je da Srbiji ne vredi nijedan novi kilometar auto-puta, niti nove fabrike ako nema ko da radi ili da koristi auto-puteve.

- Naša politika je vezana za čoveka. Znači, prioritet su građani, da njihov standard što brže raste i u što kraćem vremenskom periodu. Želimo da ostanu u Srbiji i da svoje snove ostvare ovde - zaključio je Mali.