Kako su povezane smrti doktorke Violete Ašanin i reditelja Igora Vuka Torbice?

U prethodne dve godine, četiri poznate ličnosti su nasilno okončale svoj život, dok u Srbiji oko 1.400 ljudi godišnje digne ruku na sebe, a dnevno svaka četvrta osoba. Alarmantni podaci zabrinjavaju još više, jer skoro četvrtinu samoubistava izvrše mladi do 25 godina.

Ilustracija
Ilustracija, Foto: Alo.rs

Slučaj doktorke Violete Ašanin i reditelja Igora Vuka Torbice uzdrmao je Balkan jer se ljudi često pitaju, kako neko ko je uspešan i "ima sve" nije srećan? Kako niko nije primetio da se nešto dešava jer nikada, osobu koja je izvršila samoubistvo, nisu videli bez osmeha na licu ili da se žali na probleme i teškoće koje ima, samo su neka od pitanja koja naviru u situaciji kada saznate da neko koga poznajete više nije među živima.

Koji su faktori koji čine da čovek digne ruku na sebe?

O temi suicida i depresije, Alo.rs je razgovarao sa doktorom Radomirom Čolakovićem, profesorom psihologije na Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu, koji je rekao da postoje ljudi koji imaju potencijal za samoubistvo, ali ne genetske predispozicije, kao i da zavisi od uzrasta, kojim se zanimanjem bave.

- Recimo, postoje porodice u kojima je više ljudi uradilo taj čin. Postoji neki potencijal, što je to samo jedan deo. Drugo, postoji neki destruktivni koktel kod ljudi, naročito kod mladih ljudih gde se javljaju razne krize, kao na primer, kriza identiteta, problem u školi, ljubavi… Što se tiče odraslih ljudi, drugačije utiče na njih. Depresija je jedno veliko zlo, jedna vrsta bolesti koja utiče na raspoloženje, kognitivne fukcije, na pamćenje, pažnju, koncentraciju. Ljudi gube osećanje zadovoljstva, nema životne ekspanzivnosti. Javlja se osećanje jednog straha koje se najčešće ispoljava u formi anksioznosti. Anksioznost je strah od nečega, čovek se stalno plaši da će se nešto desiti, ne zna šta, ali ako se desi, to je katastrofa. Nije realan strah već iracionalno bez ikakve perspektive – objašnajva profesor Čolaković.

Muškarac plače, suze, bol, tuga, depresija
Foto: Shutterstock

On objašnjava da se suicidalne misli pojavljuju naročito pred zoru i dodaje:

- Depresija često ide ruku pod ruku sa samoubistvom. To su kao nekakvi patološki blizanci. Ona ima agresivnosti u sebi, ali ne kao kod psihopata prema drugima, već čovek oseća agresivnost prema sebi.

Slučaj doktorke Violete, objašnjava profesor, jete pogrešno protumačen zato što može da bude jasan apel za pomoć, ali on nema tako jak intezitet da sebe udarite dva puta nožem. Taj intezitet je toliko jak, kao i sama bol da osoba vršti i da je nemoguće da neko ne čuje.

Kako prepoznati osobu koja je u depresiji?

Postoji jedna poslovica: "Ko se najviše smeje, toga se treba i čuvati". Značenje iste jeste da je to maska kod ljudi koji imaju određene probleme. Ako čovek ima poteškoća i problema iz kojih ne vidi izlaz, on ne može previše da se smeje. I Kinezi kažu da kad ne možeš ništa da uradiš, nasmej se, ali oni ne misle na to kada neko ima problem sa depresijom. Često ljudi koriste i psihoaktivna sredstva, na primer, alkohol je jedno od tih. Najbolji je ankiolitik, ali je alkohol takav koji kaže: "Idi ti. Stićiću ja tebe."

- Ljudi mogu da se odaju određenim stvarima. Obično kažu: "Dosadilo mi je sve i život." To je već jedan indikator. Drugo, gube interesovanje za okolinu, partnera, hobi, povlače se u sebe, zapuštaju se i ne izlaze iz kuće. Jedno je depresija koja vuče dublje konstruktualne promene u smislu depresivne psihoze, a ovde je u pitanju depresija kod "normalnih" ljudi. Svako od nas ima neku teškoću i kada se povuče. Međutim, povući se na položaj gde vi okrećete na sebe tu agresivnost (kriv sam, đubre sam, ne vredim ništa, kakav sam ja čovek...) – objašnjava naš sagovornik.

Profesor Čolaković kaže da ljudi čim nešto pogreše pomisle: "Što sam ispao đubre", ali to nije bitno i pa šta ako je tako. Poenta jeste da to okreću prema sebi, tu agresivnost.

- Vrlo je to teško prepoznati, ali i laik ipak može da uoči promene. Bila je jedna baka koja je rekla za svog unuka, kada sam je pitao šta se promenilo u njegovom ponašanju u poslednjih mesec dana, pa spava kao da je drogiran. I to je to. Bilo je stvarno tako. Kada se nešto promeni u ponašanju, to "nešto" je širok dijapazon, vi niste više onaj od pre mesec dana. Tu je problem i zona konflikta.

Depresivne osobe vide se i po psiho motorici, po povučenom i ukočenom držanju, nema spontanih pogleda, već samo gledaju u jednu tačku. Drugo, ponekad imaju i neki nemir, čupaju kosu, stiskaju šake.

Čolaković navodi da je jako bitno pitati nekog šta se kod njega promenilo u poslednjih mesec dana i dodaje da što se tiče doktorke da sumnja da je bilo baš tako, da je ona dva puta sebe ubola nožem.

- Takođe, bitno je da u teškim kliničkim slučajevima depresije put može da ih odvede u jednu psihotično područje, da imaju halucinacije, previđanja, sumanutositi. Sa depresije idu u razvoj određenih psihotičnih simptoma, a to je već ludilo. Koncentracija im opada, smeteni su, tužni, više nisu oni ljudi koji su bili.

Tuga, depresija
Foto: Shutterstock

Može se videti i na telesnim funkcijama: oko 80 posto bolesnika ima problem sa spavanjem i uspavljivanjem, a naročito to jutarnje buđenje. Suicid se često dešava u jutarnjim satima. Osobe se žale se na hroničnu iscrpljenost, ne mogu da se kreću.

- Kako mi psiholozi kažemo, može se primetiti senka u osmehu. Kad se neko smeje, može da se vidi da nije u skladu sa traženom reakcijom.

Šta je zajedničko u slučaju doktorke i reditelja?

- Osnovni odgovor na to pitanje da li je to isto jer je on ostavio neka pisma. Niko nije imao depresiju, niti je bio suicidan. Mnogo je ljudi u životu pomislilo da im je svega dosta. Ne možete nikad reći zašto ovaj ili onaj. Ličnosti koje su poznate i javno eksponirane, ponekad teško nose taj teret popularnosti jer nije to lako. Ponekad od te trke za parama, nemaju vremena ni da kafu popiju – zaključuje profesor Čolaković.

Na kraju dana, iako mislimo da poznajemo ljude oko sebe, bilo da su to ljudi u porodici, kolege, prijatelji ili potpuni neznanci, u stvari ne znamo ništa o njima. Kada vam se neko obrati za pomoć, budite tu i pokušajte da razmišljate u pravcu da ćete toj osobi spasti život i ulepšati ga jer će krenuti putem oporavka.

SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu

Broj 011/7777-000 je SOS telefon koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.
Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 17 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org.

 

Povezane vesti

  • Korisnik: Komsija
    23/06/2020 - 08:05
    Toliko mi je zao ove zene. Bila je dusa od coveka. Nije bila sujetna, volela je sve ljude oko sebe, volela I decu od muza iz njegovog prvog braka. Neko je izgleda samo voleo njene pare.
  • Korisnik: Viki
    21/06/2020 - 12:17
    Doktorka se nije ubila. Svako ko ima imalo mozga ce to zakljuciti. Ovo je farsa! Korumpirano pravosudje, policija i svi redom! Ocigledno je da je ubistvo. Navikli smo da ubice u Srbiji ne prikrivaju zlocin tako da je lako takve procesuirati. Ovde treba da odradi tim, a niko nema volje. Mala im plata.
    • Zorana @Viki
      23/06/2020 - 08:01
      Sin I njen brat bi trebali traziti eksperte iz sveta I pronaci ubicu. Svo njeno drustvo zna da je zadnjih godina imala probleme u braku. Cini mi se da otuda "sve smrdi".
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi