BUGARI BACILI OKO NA DEO SRBIJE Pada cela špijunska mreža, tragovi vode od Bosilegrada do Niša

O značaju i uspehu operacije naših bezbednjaka svedoči podatak iz Sofije, gde su u sedištu bugarske obaveštajne službe DANS, posle hapšenja agenta iz Bosilegrada, "uključeni alarmi" i proverava se kako je kompromitovana njihova infrastruktura na jugoistoku Srbije.

Osim toga, naši organi uveliko proveravaju ko je sve od srpskih državljana bio uključen u odavanje poverljivih informacija iz vojnog sektora. Jer, prema našim saznanjima, Lj. G. je imao zavidnu mrežu u koju su osim lokalnih političkih funkcionera bila uključena i vojna lica. Ispituje se da li su tu ljudi svesno ili nesvesno postali deo tog kruga. Pretpostavlja se da je za ove iz prve grupe bugarski špijun imao spremljen novčani fond, pa će se istraga fokusirati i na taj segment.

Predmet interesovanja Lj. G. i njegovih nalogodavaca bile su dve sfere: vojna i civilna. Kada je reč o Vojsci Srbije zahtevani su detaljne informacije o brojnosti, kadrovskoj hijerarhiji i strukturi, rasporedu, naoružanju i opremi jedinica na jugu naše države, pre svega Četvrte brigade Vojske Srbije sa sedištem u Vranju. S obzirom na to da su njegovo ljudstvo i tehnika raspoređeni na teritoriji Vranja i Bujanovca, postoji osnovana sumnja i da je bugarska agentura trgovala tim podacima sa albanskim službama na KiM.

Bugarske špijune je s druge strane veoma zanimalo raspoloženje naroda na jugu Srbije pred izbore, naročito u pograničnim opštinama sa manjinskim bugarskim i albanskim stanovništvom. Agresivna bugarska agentura na ovoj teritoriji je neprestano prisutna i kroz propagandni rad obnavlja stare aspiracije prema Srbiji, svojatajući kulturno nasleđe, sakralne objekte i "bugarizujući" građane.

Srpski bezbednjaci su dosadašnjom istragom utvrdili konkretne identitete velikog broja ljudi koji su agentu iz Bosilegrada odavali informacije koje ugrožavaju bezbednost Srbije i njenih oružanih snaga, a prateći tragove ove obaveštajne mreže istražitelji su stigli i do bugarskog konzulata u Nišu.

Razvoj događaja je potvrdio očekivanje da je hapšenje bosilegradskog špijuna vrh ledenog brega, a da će posle njega uslediti otkrivanje veće agenturne mreže, slično akciji u kojoj su BIA i VBA raskrinkali špijuna Hrvoja Šnajdera, doskorašnjeg prvog sekretara Ambasade Hrvatske u Beogradu koji je vrbovao ovdašnje političare, privrednike, novinare i članove NVO.

Procenjuje se da ni hrvatski ni bugarski agenti nisu pojačali rad samo u interesu svojih zemalja, već da su pre svega podizvođači velike obaveštajne operacije NATO usmerene prema Srbiji, o čemu svedoče podaci koji se zahtevaju od saradnika. U martu su privedena dvojica oficira VS osumnjičena da su radila kao informatori hrvatske službe, koja je od njih tražila informacije o nabavci dronova-samoubica iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i bespilotnih letelica iz Kine.

Slučajevi Čolovića i Glišovića

O neprestanim aktivnostima hrvatske službe u Srbiji svedoči slučaj Čede Čolovića, bivšeg oficira Vojske Republike Srpske Krajine koji je uhapšen 2016. zbog prodaje obaveštajnih podataka Zagrebu i osuđen na tri godine zatvora. Radnik "Prvog partizana" iz Užica Borivoje Glišović je uhapšen 2019. zbog krađe dokumentacije o proizvodnji municije kalibra 12,7 milimetara albanskom agentu Šefćetu Demirovskom. Tokom istrage Glišović je priznao da je iskopiranu dokumentaciju prodao za 30.000 evra.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI