Isplivali novi skandalozni ugovori, CIF "reketirao" Privrednu banku Beograd!

printscreen

Raša Karapandža, Foto: printscreen

Ovoga puta, isplivali su dokazi da je žrtva Karapandžinog i Šoškićevog Centra za investicije i finansije (CIF) bila i Privredna banka Beograd a.d. Karapandža je, prema već razrađenoj šemi, koristio politički pritisak i uticaj guvernera Šoškića kako bi prodavali bankama softver svoje firme "RiskGuard". Na taj način sticali su ogroman profit na račun banaka koje su bile u vlasništvu države, te su tako ojadili i građane Srbije.

"Alo!" je već pisao na koji način je Karapandža uništio Srpsku banku, koja je u vreme lošeg poslovanja i davanja kredita bez pokrića uzela na korišćenje i softver CIF-a. Međutim, novi dokumenti do kojih smo došli pokazuju kako je na isti način dogovorena saradnja CIF-a i Privredne banke Beograd.

Nema garancije, osim da će vam Karapandža uzeti novac

Prema ugovoru koji su potpisali CIF i Privredna banka Beograd, banka se obavezala da Karapandžinoj firmi isplaćuje naknadu za korišćenje "RiskGuarda" i to, za 20 korisnika u iznosu od 74.000 evra bez PDV-a. Zatim, naknadu za implementaciju „RiskGuarda“ u ukupnom iznosu od 20.000 evra, naknadu za podršku i održavanje licenci u mesečnim iznosima od 1.600 evra koje banka počinje da plaća 12 meseci nakon implementacije softvera. Posebno je regulisano i plaćanje naknade za dodatne korisnike, a Banka se obavezala da će plaćati sve obaveze u roku od pet dana od prijema fakture.

Dakle, banka koja je već bila uništena lošim poslovanjem isplaćivala je uredno Karapandži naknadu za korišćenje softvera njegove firme CIF. Interesantan je i član 12 ugovora, koji kaže da CIF garantuje ispravnost „RiskGuarda“ za sve vreme plaćanja naknade?!
Ukoliko se novac ne bi isplaćivao „reketašima“ iz CIF-a, gle čuda, ispravnost njihovog softvera dovodi se u pitanje. Član 13 je još skandalozniji jer se CIF u potpunosti oslobađa bilo kakve odgovornosti za štetu, uključujući i izgubljenu dobit, gubitak uštede ili drugu štetu prouzrokovanu mogućnošću ili nemogućnošću upotrebe „RiskGuarda“. „CIF ne garantuje da se sva neželjena kretanja na finansijskom tržištu nalaze u domenu procene i kontrole ’RiskGuarda’“, stoji u ugovoru.

printscreen

Raša Karapandža, Foto: printscreen

Dakle, Karapandžin softver za upravljanje rizicima ima pokriće za svaki gubitak jer se sve može opravdati kretanjima na finansijskom tržištu. Jedino što „dobri profesor“ garantuje banci jeste da će ih olakšati za utvrđenu svotu novca. U članu 16 banka ima pravo na jednostrani raskid ugovora, ali to je ne oslobađa plaćanja svih obaveza preuzetih ugovorom. Prema podacima o poslovanju do kojih smo došli, CIF je od Privredne banke, u periodu od 25. avgusta 2011. do 14. oktobra 2013. godine, inkasirao skoro četiri miliona dinara - tačnije 3.910.058 - samo za podršku i održavanje licenci. Iza Karapandžinog CIF-a ostao je potop. Privredna banka je ubrzo propala, a kako i ne bi s ovakvim poslovanjem.

Ista reketaška šema i osveta Siniši Malom

Još uvek nisu poznati podaci kojim sve bankama je Karapandža, koristeći politički uticaj, prodavao softver i pod kakvim su se sve uslovima sklapali ugovori sa državnim bankama koje su redom propadale. Podsetimo, Karapandža je pokušao da proda softver „RiskGuard“ i Komercijalnoj banci, ali je na put tim poslovnim malverzacijama stao Siniša Mali, sadašnji ministar finansija u Vladi Srbije. Međutim, profesor Karapandža mu to nikada nije oprostio i ubrzo potom započeo kampanju kojom osporava doktorat Siniše Malog, navodeći bez ijednog validnog dokaza da je reč o plagijatu. Karapandža je vrlo brzo našao podršku u starim političkim strukturama koje su mu pomagale u svojevrsnom reketiranju srpskih banaka, a koji se danas nalaze u opoziciji, očajnički pokušavajući da se vrate na vlast.

printscreen

Raša Karapandža, Foto: printscreen

Propast Privredne banke Beograd

Privrednoj banci Beograd dozvola za rad oduzeta je 26. oktobra 2013. godine. Prethodno je tražen strateški partner koji bi joj omogućio da nastavi da radi, ali kako to nije uspelo, banka je likvidirana. Privredna banka bila je četvrta po redu državna banka koja je ostala bez licence u periodu od 2012. do 2014. Svi klijenti i deo imovine u visini od sedam milijardi dinara, kao i obaveze u vrednosti od 18 milijardi dinara, prešli su u vlasništvo Poštanske štedionice.

Da stvar bude još gora, država je morala da interveniše, pa je preko Agencije za osiguranje depozita, uplatila Poštanskoj štedionici 11 milijardi dinara u hartijama od vrednosti jer je Privrednoj banci nedostajao novac za isplatu štediša. Interesantno je da su iste šeme za uništavanje domaćih banaka primenjene kod svih državnih banaka koje su propale za vreme vlasti Demokratske stranke. Dakle, višemilionski krediti odobravali su se bez ikakvih garancija i nikada nisu naplaćeni. NBS 26. oktobra 2013. oduzima dozvolu za rad Privrednoj banci Beograd, a dva dana kasnije pokreće se stečajni postupak nad bankom. Novembra sledeće godine počinje istraga zloupotreba u banci, a jula 2015. podiže se optužnica zbog zloupotrebe službenog položaja i navodne štete od 3,9 milijardi dinara. Likvidaciona vrednost imovine Privredne banke Beograd a.d. iznosila je 23,46 milijardi dinara u stečaju na dan 30. jula 2017. godine.

BONUS VIDEO: