Predsednik Vučić je privukao Trampovu pažnju

Primećuje, međutim, da predsednik Srbije ima i druge obaveze prema svojim građanima.

"Nije isključivo reč o ekonomiji, već o svim ostalim stubovima liberalne demokratije: izborni proces, pravosudni sistem i slobodni mediji. Nisam uveren da su mediji potpuno slobodni", rekao je Hodžis.

Ističe da je jedno od ključnih pitanja na transatlantskom dnevnom redu naoko nerazrešivi spor između Srbije i Kosova.

Po njemu, nedavni razgovori u Ovalnoj kancelariji između Vučića i Avdulaha Hotija sa predsednikom Trampom uneli su novu nadu da bi Beograd i Priština, u dogledno vreme mogli da dođu do konačnog dogovora o dugogodišnjem sporu.

Alo.rs

Pogledaj galeriju

Alo.rs

Pogledaj galeriju

buducnostsrbijeav

Pogledaj galeriju

Printscreen

Pogledaj galeriju

Tanjug

Pogledaj galeriju

Tanjug

Pogledaj galeriju

Tanjug

Pogledaj galeriju

Hodžis, pri tom, izlaže tri uslova koje smatra bitnim da bi se dogovor i postigao.

"Prvo da Vašington mora da bude kontinuirano, a ne povremeno angažovan na tom pitanju. To podrazumeva dalje ne samo značajne diplomatske poteze, već i vidne ekonomske projekte. Drugo, taj proces treba da teče u saradnji sa našim prijateljima i saveznicima. Lično se nadam da ćemo na duže staze bliže sarađivati sa našim evropskim prijateljima. Treće, nedavni konkretan dogovor u Beloj kući predstavlja korak napred, ali ne i okončanje spora između Srbije i Kosova. Neophodno je i to da Srbija i Evropska unija dođu do uzajamno saglasnih kriterijuma. Na Srbiji je, inače, da ispuni ono što Evropa očekuje", rekao je Hodžis.

Poslednjih godina, kaže Hodžis, Zapad se oštro takmiči sa Kinom i Kremljom u regionu.

"Moramo da pružamo ekonomske investicije kako bi Srbija osetila da joj predstoji bolja budućnost u okrilju zapadnih integracija. Da oseti da nije osuđena na status Venecuele na Balkanu, potpuno zavisna od Kremlja. Priština takođe ima svoj deo odgovornosti u tom domenu", dodao je on.

Penzionisani američki general uz to ističe geopolitičku važnost Zapadnog Balkana, koji se graniči sa možda strateški još važnijim crnomorskim regionom, zaleđem Rusije.

Na pitanje da li je već tada bilo planirano ovo što se desilo u Vašingtonu, Hodžis kaže da to nije bio plan, bar ne da je on znao.

"Ali, znam da naša administracija ozbiljno radi bilateralno i sa Srbijom, i sa Prištinom, i to paralelno sa evropskim naporima. Bio sam svestan da administracija želi da pronađe rešenje za situaciju, da bismo mogli da nastavimo to dugotrajno partnerstvo sa Srbijom", objašnjava on.

Dodao je da je on na sastanku bio kao fizičko lice, odnosno penzionisani oficir, i da nije imao neke posebne veze sa Belom kućom.

"Ono što sam ja čuo je da on iskreno želi da obezbedi bolju budućnost za mlade Srbije. On je meni pričao o demografskoj slici i o mladim ljudima koji napuštaju ceo region", rekao je Hodžis.

Dodaje i da je nakon sastanka shvatio da je liderima u Beogradu i u Prištini "potreban jedan prostor van spoljnih pritisaka, bez crvenih linija, bez pretnji, bez predavanja".

Drugim rečima, da im se omogući "prostor da mogu da ispregovaraju sve što treba", rekao je Hodžis.