„Rasimova politika je šizofrena“

 

- Nije mi jasno zašto Rasim Ljajić, koga u Sandžaku zovu „večiti ministar“, pokazuje nervozu nakon mog intervjua u kojem ga uopšte nisam prozvao, čak sam uputio pomirljive poruke i svojevrstan poziv na bošnjačko pomirenje u Sanžaku, koje podrazumeva, osim Ugljaninove, i njegovu stranku. Gospodin Ljajić očito u retorici prema meni ima svojevrsnu šizofrenu politiku jer pokušava da me predstavi kao ekstremistu i fundamentalistu sa kojim niko neće da sarađuje, koji se svađa sa svima, a onda ističe da se nudim svakoj vlasti. Ja se lično ne nudim vlasti, niti vidim sebe u vlasti, što se jasno moglo videti iz mojih odgovora na pitanja. Istina je da svakoj vlasti nudim partnerstvo za dobrobit naroda i države. I to nije moj dnevno-politički stav, već konceptualni princip - kaže muftija za „Alo!“ i navodi da je „Ljajićeva matematika (u kojoj se kaže da Zukorlića podržava 19 odsto ljudi u Sandžaku) blago rečeno netačna“.

- Objašnjavajući moralnu dilemu zašto je napustio Tadića, a prešao kod Vučića, Ljajić je za jednu televiziju kazao da je to bilo pitanje njegovog političkog opstanka, tvrdeći da bi se da to nije učinio pretvorio u jednu običnu NVO, a vlast bi preuzeli Ugljanin i Zukorlić. Svoje biračko telo Ljajić održava potkupljivanjem iz budžeta i nudeći radna mesta u javnom sektoru. Matematika prošlih parlamentarnih izbora otkrila je koliku Ljajić zapravo ima podršku u Novom Pazaru.

 

Zajedno sa SNS-om imao je 34 odsto, a od toga je bilo 20 odsto srpskih birača koji su glasali zbog Vučića, tako da tih 14 odsto, koliko je i imao, pokazuje njegovu realnu težinu. Tvrdnju da će sve ispod 50 odsto podrške smatrati svojim porazom izrekao je i pred prethodne izbore, pa je na to, kao i na svako drugo predizborno obećanje, odmah zaboravio. Ja sam lično samo dva puta učestvovao na izborima, prvi put 2010, kada sam bio nosilac liste Bošnjačke kulturne zajednice za Bošnjačko nacionalno veće i kada sam, uprkos masovnoj krađi glasova, trijumfalno pobedio sa 49,6 odsto podrške. Ugljanin je tada imao 24 odsto, a Rasim 14 odsto.

 

E, to je bio jedini slučaj kada je njegova lista bila samostalna, bez koalicije sa nekom vodećom srpskom strankom, i verujem da mu je to životna greška koju sebi ne može da oprosti. Drugi moj nastup na izborima bio je 2012, kada sam se prijavio kao samostalni kandidat za predsednika Srbije. I tada sam bio apsolutni pobednik među Bošnjacima, posebno u Sandžaku. Uprkos potpunoj podređenosti u kampanji i zloupotrebi vlasti, ja sam u Sandžaku ubedljivo bio prvi. Ono što on pokušava da predstavi kao moj najveći neuspeh i moj poraz je učešće BDZ-a na lokalnim i parlamentarnim izborima, što je neka vrsta optičke varke. Istina je da je ta stranka bliska meni i da je ta stranka na prošlogodišnjim izborima pobedila i u Novom Pazaru i u Prijepolju, i da bi, da nije bilo izborne krađe, pobedila i u Tutinu - objašnjava Zukorlić. Odgovarajući na Ljajićeve optužbe da ga patološki mrzi, Zukorlić kaže da to nema veze s istinom.

- Tvrdnju da ga patološki mrzim mogu razumeti kao njegov utisak zbog sopstvene mržnje prema meni i drugim političkim protivnicima. Ja ne mrzim ni njega niti bilo koga, jer nemam vremena da mrzim. Moje srce je puno pozitivnih emocija i energije. Dokaz za to da ga ne mrzim je to što sam prethodnih dana prijateljima iz BDZ-a savetovao da i njega pozovu na razgovore o eventualnoj predizbornoj saradnji - kaže muftija.

Komentarišući to što je Ljajić primetio da se Zukorlić više bavi politikom nego verom, muftija takođe odgovara u svom stilu:
- Ja se politikom bavim iz krajnje nužde jer smo moja Islamska zajednica, moja porodica i ja permanentno napadnuti iz politike i jedini način da branim te vrednosti je moj aktivan politički stav - zaključio je Zukorlić.