Scene iz „Dare“ rasplakale i političare

Ministarka Tatjana Matić: Gledala sam sa sinom

- Gledala sam film „Dara iz Jasenovca“, kao i ranija filmska i dokumentarna ostvarenja o jednom od najtragičnijih perioda u srpskoj, ali i svetskoj istoriji. O umetničkoj vrednosti dela neka sude filmski kritičari, ali ne može biti sporno da ovaj film jasno opominje koliko je bitno da se u začetku zaustavi i najmanje zlo, svaki oblik fašizma, nacizma, verskog fanatizma, govora mržnje kako bi se sprečilo stradanje nedužnih. Film sam gledala sa svojim starijim sinom koji ima 13 godina zato što sam želela da shvati koliko je bitno da cenimo druge, da poštuje svoju slobodu, slobodu svog i drugih naroda. Mislim da bi ovakva ostvarenja trebalo prikazivati u školama, domovima kulture kako bismo postali svesni svojih žrtava, ali i kako ne bismo dozvolili u budućnosti ovakve zločine i strahote prema bilo kojem narodu.

Ministar Aleksandar Vulin: Bolelo je

- Bolelo je, kao što sam znao da će da boli. Zato je još više vređala kampanja osporavanja i potcenjivanja srpske muke koju je „Dara“ izazvala. Zato što niko pre Vučića nije imao hrabrosti da traži snimanje ovakvog filma dočekali smo da se ustaštvo ponovi. „Daru“ treba da gledaju najpre naša deca i da budu svesna da mržnja koja je ubijala njihove pretke nije nestala.

Ministarka Marija Obradović: Ne mrzim, ali pamtim

- Neprebol zapisan u genima. To je Jasenovac za Srbe. Ne smemo da mrzimo, ali da pamtimo - moramo. Jako sam uznemirena od emitovanja. Želela sam da prekinem gledanje filma više puta. Ipak, odgledala sam do kraja, trzajući se na svaki pucanj i prerezani vrat. Ako nas danas boli samo da pogledamo film, da li ste svesni neprebola žrtava Jasenovca i njihovih potomaka? Ne mrzim, ali pamtim. Neki novi klinci na Balkanu treba da grade budućnost, dobro poznajući greške predaka.

Lider SPAS-a Aleksandar Šapić: Jake emocije

- Probudio je jake emocije jer je moj otac sa Korduna i naša porodica je 1941. godine stradala od ustaške ruke.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević: Sa mukom sam zadržavao emocije

- Sa mukom sam zadržavao emocije dok sam gledao ovaj potresan film o stradanju srpskih, jevrejskih i romskih mučenika, nevinih žena i dečice, u tom paklu na zemlji koji se zvao Jasenovac i Stara Gradiška. Nažalost, čekali smo kao narod 70 godina da istina o ovom epskom gubilištu konačno bude na filmskoj traci dostupna svima, ali nikad nije kasno da se setimo patnje naših predaka iz zloglasne NDH i te stradalne istorije koja nije bila tako davno. Uvek moramo naći snagu i hrišćansko milosrđe u sebi da oprostimo, ali sećanje mora da ostane.

Narodni poslanik Vladimir Đukanović: Hvala ti, Daro

- Svakom od nas ko je imao u svojoj porodičnoj istoriji neku žrtvu ustaških krvnika svakako je teško palo da gleda kako su se zlikovci takmičili u klanju, kako su pokrštavali decu i odvajali ih od majki, kako su sadisti uživali dok kolju... Zamislio sam, gledajući sve one strahote, u momentu mog pradedu Trifka Đukanovića, koga zlikovci ubiše u Gospiću i rođenog brata mog dede Živana, Pavla Đukanovića, koga su ubili u Jasenovcu, kako su oni sve to preživljavali. Zamišljao sam njihove poslednje momente u životu kada su bili svesni da se približava sastanak sa Gospodom, zamišljao sam kako je to strašno kada se sa ovozemaljskim životom pozdravljaš samo iz razloga jer pripadaš srpskom narodu i da ti je to zapravo jedina „krivica“ i priznajem da mi jako teško pada to što im se ni danas, posle toliko decenija, grob ne zna.