SABLASNO UPOZORENJE "ČELIČNE LEJDI" "Rat? Momci, morate konačno nešto da shvatite!"

Estonska premijerka Kaja Kalas pokazala se kao jedan od najborbenijih evropskih lidera u trenutku kada na kontinentu besni novi veliki rat. Zbog toga je ova 45-godišnja žena dobila nadimak 'nova čelična dama', piše Nevsveek.

"Ne znam šta da kažem na to", smeje se na pitanje šta misli o poređenju sa Margaret Tačer . „Mislim da sam dobila nadimak jer sam veoma čvrsta u svojim stavovima. Mislim da je to kompliment. Iako možda u nekim zemljama nije. Mislim da to odražava trenutak u kojem se nalazimo. I mislim da je to veliko priznanje za nas kao Estoniju. Dobro je što su nas prepoznali', kaže Kalas.

Estonski premijer preuzeo je dužnost 2021. godine i jedan je od onih koji zahtevaju oštriji odgovor na agresiju Rusije na Ukrajinu.

Njena vlada je među prvima poslala vojnu pomoć Ukrajini, a sada povećavaju vojnu potrošnju na tri odsto BDP-a i pozivaju druge članice NATO da učine isto.

Estonija već duže vreme upozorava Rusiju

Za strože sankcije i jaču međunarodnu izolaciju Rusije, kao i za što skoriji ulazak Ukrajine u EU i NATO, zalaže se i Estonija – koju portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova naziva „jednom od najneprijateljskijih zemalja”. i hapšenje Vladimira Putina i njegovo krivično gonjenje na sudu .

Estonija i njeni baltički saveznici dugo su upozoravali Evropu na opasnosti ekonomskih veza sa Moskvom.

S obzirom da se nalazi na samoj ivici NATO prostora, Estonija je u stalnoj opasnosti od ruskog mešanja u njenu politiku i obaveštajne operacije.

Stav Estonije i okolnih zemalja formiran je u krvavim događajima novije istorije. Zemlja je bila deo Ruske imperije do njenog raspada 1917. godine, nakon čega je Talin uživao 22 godine nezavisnosti. Ali 1939. godine, Sovjeti su došli i okupirali Estoniju kroz pakt Molotov-Ribentrop, koji je podelio kontrolu nad istočnom Evropom između komunističke Moskve i nacističke Nemačke.

Pakt je prekinut kada su nacističke trupe zauzele Baltik, nakon čega su se osvetničke sovjetske trupe vratile 1944. i ostale do raspada SSSR-a 1991. godine.

Pradeda Kaje Kalas je takođe bio ključna ličnost u uspostavljanju prve estonske republike 1918. godine i bio je prvi ministar unutrašnjih poslova.

Njenu baku i prabaku su sovjetske vlasti deportovale u Sibir posle Drugog svetskog rata, a njen otac, Siim Kalas, bio je jedan od prvih estonskih premijera nakon pada SSSR-a.

Kalas je živela pod sovjetskom okupacijom do tinejdžerskih godina. Za Estonce je ruski imperijalizam nedavna prošlost.

Ruska invazija na Ukrajinu – najnovija faza oružanog sukoba nakon okupacije Krima i delova Donbasa 2014. – izazvala je političke razdore u Evropi.

"Jedna od lekcija koje smo naučili jeste da je trebalo da slušamo one koji poznaju Putina“, rekla je predsednica EK Ursula fon der Lajen prošlog septembra. „Trebalo je da slušamo glasove unutar EU – u Poljskoj, na Baltiku i širom centralne i istočne Evrope.“

Ali posipanje pepelom evropskih lidera ne mora se pretvoriti u drugačiju praksu.

„Više nas slušaju i drago mi je zbog toga“, kaže Kalas. „Sledeće godine će biti 20 godina od našeg ulaska u EU i NATO i do sada smo uglavnom slušali, a sada se to menja“, kaže Kalas.

„Ali ponekad čujem i: 'Dobro, trebalo je da te poslušamo tada, ali ipak znamo bolje jer smo odrasli u sobi.' Ali opet kažem: 'Pokušali smo na tvoj način. Možda bi ipak trebalo da nas saslušaš.'

Bezbednosni mandat

Kalas je postala premijerka zahvaljujući ubedljivoj pobedi na izborima u martu, kada je njena Reformska partija desnog centra obezbedila više od 31 odsto glasova ispred stranke krajnje desnice EKRE, koja je osvojila 16 odsto. Kalas sada vodi koalicionu vladu uz podršku centrističke partije Estonija 200 i Socijaldemokratske partije. Njen treći kabinet će održati i produbiti svoju proukrajinsku i antirusku spoljnu politiku.

„Mislim da je to bilo veoma važno jer je glavna tema naših izbora bila bezbednost“, rekla je Kalas o tome zašto njena spoljna politika ima toliku podršku. „Puno sam razgovarao sa ljudima i pitao ih zbog čega su zabrinuti. Mislio sam da će ljudi verovatno pričati o troškovima života ili sličnim pitanjima. Ali uvek se radilo o bezbednosti. Uvek se radilo o Ukrajini i ratu i brigama za odbranu. Dakle, da – dobio sam mandat zbog toga“, kaže Kalas.

Međutim, estonski parlament - Riigikogu - je u ćorsokaku zbog smanjenja porodičnih dodataka i povećanja poreza, za koje vladajuća koalicija kaže da su potrebna za finansiranje ponovnog naoružavanja zemlje.

„U teškim vremenima moramo da donosimo veoma teške odluke“, rekao je Kalas. „Kada svi obećavaju da će potrošnju za odbranu povećati na tri odsto našeg BDP-a, onda su za to potrebna dodatna sredstva. Ta sredstva ne dolaze iz neke strane zemlje – ona dolaze iz džepova naših poreskih obveznika', rekao je Kalas.

Pod pretpostavkom da će njena koalicija preživeti trenutne parlamentarne prepirke, premijerka Kalas i njeni ministri ostaju odlučni da ubede svoje saveznike iz EU i NATO da budu što oštriji prema Rusiji.

Govoreći na samitu demokrata u Kopenhagenu, Kalas je rekao: „Rusija je prognana zemlja koju treba dodatno izolovati. Nema sumnje da bi se odnosi sa Rusijom mogli nastaviti kao i obično. Naš pritisak na Rusiju mora biti pojačan, a ne oslabljen.'

Kalas je iz estonske prestonice Talina - oko 200 km od ruske granice - rekao da je na Moskvi da prekine borbu.

„Rat će se završiti kada Moskva shvati da je sve to bila greška, kao što su shvatili u slučaju Avganistana. Ne mogu da pobede. Kada shvate da ne mogu dobiti rat, onda će prestati. Zato je važno da svi podržimo Ukrajinu i da jasno kažemo da ćemo stajati iza Ukrajine koliko god bude potrebno“, kaže Kalas.

Još jedna stvar na koju pozivam je da se ljudi prilagode novoj realnosti“, rekla je ona povodom šireg sukoba sa Moskvom. „Možda neki misle da će ovo jednostavno nestati. Neće!"

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI