KINA ILI AMERIKA Borba dve sile za državu - istorija na strani Pekinga

Vijetnam, naseljen sa 97 miliona ljudi, druga je najveća komunistička država Azije, a njenu istoriju kvari krvavi sukob sa SAD, pri čemu je Vašington izvršio neopisive strahote nad stanovništvom u pokušaju da podrži marionetsku državu u Južnom Vijetnamu, piše RT.

- Ipak, o svetu u kome danas živimo dovoljno govori to što ovo istorijsko sećanje ima mali uticaj na to kako dve zemlje sada gledaju jedna na drugu. Vašington vidi Hanoj kao ključnog strateškog partnera u svojoj viziji da na „Indo-Pacifiku“ obuzda uspon Kine. SAD nikada nisu bile iznad savezništva sa komunističkim državama kada to odgovara njihovimm planovima, čak i ako se uvek okreću protiv njih na duge staze. Bilo da je u pitanju SSSR, Kina Deng Sjaopinga ili Titova Jugoslavija, Vašington se uvek prvo fokusira na veću, preovlađujuću pretnju. A sada je red na Kinu. Uprkos tome što su obe komunističke zemlje, i uprkos zajedničkoj revolucionarnoj istoriji Maoa koja je podržala Ho Ši Minovu težnju za ponovnim ujedinjenjem zemlje, Vijetnam ne voli Kinu. Razlozi nisu ideološki, već nacionalistički i istorijski. Davno, severni Vijetnam je bio pod vlašću kineskih dinastija, a Vijetnamci svoju istoriju tumače kao deo duge borbe da ostanu nezavisni od Kine, iako su dve zemlje imale mnoge bliske kulturne i ekonomske veze - navodi se u tekstu.

U tom smislu, svet se nije mnogo promenio, piše RT.

- Kina sada ima dilemu. Peking mora da učini sve što može da spreči Hanoj da se približi Vašingtonu i da teži da zadrži zemlju na putu nesvrstanosti i dobrosusedstva. Kina ne želi da Vijetnam postane strateška pretnja. Iako Vijetnam, zahvaljujući istorijskoj političkoj korektnosti, nikada neće postati formalni saveznik SAD, postoje bojazni da bi uskoro mogao da nadogradi odnos na „sveobuhvatno strateško partnerstvo“, koje bi videlo da dve zemlje dele zajedničke ciljeve i interese. Bajden želi da uvede Vijetnam u anti-kinesku koaliciju i da jača partnerstva i saveze protiv Pekinga širom sveta. Ako Kina želi ovo da zaustavi, jedini odgovor je da Peking mora da prestane da pojačava tenzije u Južnom kineskom moru i da dozvoli medijima pod kontrolom SAD da preduprede narativ protiv njega koji legitimiše veće bezbednosne veze između Vijetnama i Amerike. Drugim rečima, Kina mora da počne da tretira Vijetnam kao druga, a ne kao podređenog suseda, što je upravo način na koji Hanoj tumači njihovu vekovnu istoriju odnosa. Bitka za srca i umove u Vijetnamu je u toku. Kina bi teoretski trebalo da ima ideološke i kulturološke prednosti, za razliku od zemlje koja je na nju bacila milione bombi i Agenta orandža, ali geopolitika je retko kada tako jednostavna - zaključuje se u tekstu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI