Adolf Ajhman
Foto: Alo/Printscreen/Youtube

Kada je u Izrael stiglo tajno obaveštenje iz Nemačke o lokaciji arhitekte holokasuta, obaveštajci Mosada su organizovali put u Argentinu i njegovu otmicu.

Godina je 1960., ulicama Buenos Ajresa šeta Rikardo Klement. Običan čovek koji živi sasvim običnim životom. Svakog jutra uredno odlazi na posao autobusom u fabriku Mercedes - Benca. I svako veče se uredno vraća kući svojoj ženi i deci. Jednog jutra ovaj privid je razbijen. Oboren je na zemlju, usta su mu začepljena, ruke vezane, a na oči mu je stavljen povez. Potom je uguran na zadnje sedište automobila i pod pretnjom smrću je odvezen u sigurnu kuću na ispitivanje. Tu je definitivno potvrđen njegov identitet. 

Iako je ova misija planirana mesecima, za njenu realizaciju je agentima Mosada trebalo deset minuta. Tom prilikom je bez pomoći argentinskih vlasti uhvaćen arhitekta holokausta Adolfa Ajhman i prokrijumčaren u Izrael da bi mu se sudilo po 15 tačaka optužnice za ratne zločine počinjenih protiv jevrejskog naroda i čovečnosti, pisala je ranije Nacionalna geografija.

Arhitekta pakla na Zemlji

Pre pristupanja Nacističkoj partiji vodio je običan život putujućeg trgovca. Međutim nakon Velike depresije rešio je da se pridruži SS-u Hajnriha Himlera, a potom i da upiše terorističku školi Austrijske legije u Lehfeldu. Brzo je napredovao u službi, a zbog novododeljenih dužnosti jedno vreme je radio i u Dahauu i centalnoj kancelariji SS-a u Berlinu. Svoje zadatke je izvrašavo sa neverovatnom lakoćom i hirurškom preciznošću, te je poslat i u Beč i Prag kako bi spomenute gradove oslobodio od Jevreja. 

Ipak, glavni zadatak mu je dodeljen u januaru 1942. godine prilikom konferencije visokih nacističkih zvaničnika u Vanzeu. Na poziv Rajnharda Hajdriha, zajedno sa još 14 muškaraca on dolazi u vilu kako bi raspravljali o koordinaciji planiranih deportacija i masovnih ubistava kao i načina na koji će ih izvesti. Stručnjak za Holokaust i istoričar Mihael Vilt ovaj događaj smatra prekretnicom u politici progona Jevreja. Naime, više od jedanaest miliona Jevreja više nije bilo moguće prisiliti na emigraciju.

"U skladu s tim, planovi za 'oslobađanje' Rajha od Jevreja, postajali su monstruozniji, gigantskiji", kaže on. Do detalja je razrađen plan "konačnog rešenja jevrejskog pitanja", a Adolf Ajhman je bio zadužen za identifikaciju, okupljanje i transport Jevreja iz cele Evrope do mnogobrojnih logora i u slučaju pobede nas SSSR-om organizacijom transporta na istok. Koliko je uspešan bio najbolje govore podaci da je između tri do četiri miliona Jevreja stradalo u logorima do kraja Drugog svetskog rata, dok je još oko dva miliona pogubljeno na raznim drugim mestima. 

Beg iz logora i hapšenje u Argentini

Nakon rata, Ajhmana su zarobile američke trupe, ali je on uspeo da pobegne iz logora 1946. godine. Narednih dvanaest godina je putovao pod lažnim imenom širom Evrope, a 1950. godine je konačno rešio da ode u sigurno utočište za mnoge nacističke ratne zločince - Argentinu. Međutim, vrlo brzo iz nemačkog tužilaštva u Izrael stiže tajno obaveštenje sa informacijom gde se trenutno nalazi. 

Pošto je u maju 1960. Argentina slavila 150. godišnjicu revolucije protiv Španije, mnogi turisti su doputovali iz inostranstva da bi prisustvovali svečanostima. Mosad je iskoristio priliku da prokrijumčari više agenata u zemlju i otme Ajhmana, a potom ga i ilegalno izruči u Izrael - jer su se bojali da će ga vlasti u Argentini zaštiti. Kako njegova porodica nije bila sigurna šta se sa njim desilo nakon što se nije vratio kući 11. maja, pozivali su samo lokalne bolnice da bi se raspitali o Rikardu Klementu, ali ne i policiju. Stoga, Argentina nije znala ništa o ovoj operaciji sve dok nije bilo kasno. 

Deset dana posle, Ajhman je pod dejstvom opijata odleteo iz Južne Amerike prerušen kao radnik izraelske avio-kompanije koji je navodno pretrpeo povredu glave prilikom nesreće. Argentina je nakon objave Izraela da ga drže u pritvoru tražila njegovo izručenje, ali oni su to odbili i organizovali suđenje u Jerusalimu. Bilo je to prvo televizijsko suđenje u istoriji, aAjhman je morao da se suoči sa 15 optužbi, uključujući zločine protiv čovečnosti, zločine protiv jevrejskog naroda i ratne zločine.

Tvrdio je da je samo izvršavao naređenja, ali se sudije sa tim nisu složile i on je proglašen krivim po svim tačkama optužnice. 31. maja 1962. godine je obešen u blizini Tel Aviva, nakon čega je njegovo telo kremirano i bačeno u more. 

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading