vojni aerodrom
Foto: Printscreen/YouTube/croinfiltration

Projekat je pokrenuo Mihovil Pirnat, koji je počeo da objavljuje fotografije napuštene arhitekture pre više od 14 godina, a ubrzo su mu se pridružili Josip Кovač Levantin, Matija Pucak i Vjekoslav Palinić.

Široj javnosti postali su poznati objavljivanjem kratkih dokumentarnih filmova o više i manje poznatim objektima u inostranstvu (Ukrajina, Italija, Mađarska, Bosna i Hercegovina, Portugal, Japan), a pre nekoliko meseci objavljena je i druga epizoda serije "Infiltracija", u kojoj istražuju napušteni radarski objekat na vrhu Plješevice u Hrvatskoj.

- Reč je o objektu na planini Plješevici, pored Кorenice. Tom planinom tokom godine prođe stotine hiljada ljudi i turista, ne znajući da krije jedan od najvećih podzemnih aerodroma u Evropi, Željavu, koji smo istražili - objasnio je Mihovil.

Zanimljiv je napušteni radarski objekat na vrhu planine, jer pored nadzemnih radarskih pozicija krije i zanimljiviji deo koji je zakopan duboko u planini i zaštićen od znatiželjnih očiju i bilo kakvih vojnih udara. Tim projekta posvetio se detaljnim merenjima podzemnog objekta kako bi napravili 3D vizuelizaciju, koju ekskluzivno objavljuju u epizodi koja je od dostupna na njihovom Jutjub kanalu.

- Objekat koji je izgrađen na vrhu takođe je bio deo velike komunikacione mreže bivše vojske JNA, a možete saznati kako je ta komunikaciona mreža izgledala, čemu je služila i kako je takva vojna infrastruktura povezana sa Mediteranskim igrama u Splitu 1979. godine - kaže Josip.

Mogao da izdrži udar nuklearne bombe

Izgradnja je započeta 1958. godine i trajala je punih 10 godina. Ovaj grandiozni projekat koštao je tadašnjih 8 milijardi dolara. Podzemni aerodrom imao je četiri ulaza koja su bila obezbeđena ogromnim vratima od armiranog betona. Iz ulaza nastavljale su se piste za avione. Piste su se nalazile na zaravni dužine 15 i širine pet kilometara i bile su okrenute ka Bihaću.

Kada je završen, aerodrom Željava mogao je da primi 2.500 ljudi. On se sastojao od posebnih komora za prihvat i remont aviona, komande, prostorija za pilote, mehaničare i ostalo osoblje, piše "Jutarnji list".

Građena u hladnoratovskoj paranoji, Željava je mogla da izdrži udar nuklearne bombe. Na njenom vrhu nalazio se radar, koji je mogao da "vidi" u prečniku od 1.000 kilometara. Oko same planine (i na njoj) bili su postavljeni PVO sistemi za njenu odbranu. Na vrhuncu, u Željavi je bilo skoncentrisano oko 60 aviona Mig-21, nasavremenijih koje je tada posedovala JNA.

Za Željavu su bile vezane mnogobrojne teorije zavere: Da se koristi u svrhu istraživanja i stvaranja nuklearnog oružja. Da jugoslovenske vlasti i JNA sprovode svemirski program.

Možda i najčudnija teorije zavere govore da je JNA u Željavi krila NLO koji se srušio "negde u Bosni". Pa čak i da se tu kriju tela stradalih vanzemaljaca!

Neslavan kraj

Željava je doživela neslavan kraj, baš kao i država koja ju je pravila. Aerodrom je korišten u borbene svrhe manje od godinu dana u građanskom ratu, prilikom raspada Jugoslavije.

Konačno prilikom povlačenja iz BiH, JNA ju je urušila eksplozivom. Od nekada najveće podzemne baze u Evropi, ostali su samo ulazi u tunele i piste koje su zarasle u travu i korov.

(Srbija Danas/Croatia Infiltration)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading