Alis Vajdel
Foto: EPA/EPA

Godinu za nama u nemačkoj politici obeležilo je mnogo toga – od nezapamćene budžetske krize, sukoba unutar vlade, do drastičnog pada popularnosti vladajuće koalicije – ali verovatno najveće iznenađenje je nezaustavljiv uspon desničarske Alternative za Nemačku (AfD).

Prema pisanju nemačkih medija AfD bi na sledećim izborima prvi put mogao da ima i kandidata za kancelara – najverovatnije svog kopredsednika Alis Vajdel, kojoj je podrška poslednjih meseci drastično porasla.

A vanredni izbori, koji u Nemačkoj nisu česta pojava, više ne deluju toliko nezamislivo nakon što je budžetska kriza produbila već postojeće podele u vladajućoj koaliciji – gde na scenu stupa AfD i njihova ambiciozna predvodnica.

Alis Vajdel

EPA

 

 

Vajdel, kako je to za "Bild" rekao novinar Maks Rodenbek, jednom rečju predstavlja "kontradikciju" unutar svoje partije: Ona je lezbejka iz Zapadne Nemačke, doktor je ekonomskih nauka i tečno govori mandarinski jezik pošto je godinama radila u Kini. Vajdel veći deo godine živi u Švajcarskoj, a već godinama je u vezi sa ženom poreklom iz Šri Lanke sa kojom ima dvoje usvojene dece.

S druge strane, njena partija dominira na istoku zemlje, pre svega među društveno konzervativnim muškarcima koji dolaze iz radničke klase. Ipak, ta kontradikcija AfD nije koštala popularnosti – naprotiv, Rodenbek kaže da je njeno pristupanje partiji "donelo novu energiju".

U tome nije pogrešio. I pored svog "nekonvencionalnog" porekla, Vajdel ne odudara od pozicija svoje partije: Protivi se masovnom prilivu imigranata – za šta krivi nekadašnju kancelarku Angelu Merkel – korišćenju evra i, što je posebno zanimljivo s obzirom na sopstvenu seksualnu orijentaciju, istopolnim brakovima.

Ona je početkom 2022. izjavila i da je Zapad napravio grešku kada je Ukrajini obećao članstvo u NATO-u i da je kriv za eskalaciju krize u toj zemlji, što je naišlo na pohvale čak i kineskog Ministarstva spoljnih poslova. Kao rešenje sukoba tada je predložila neutralan status Ukrajine.

Novo viđenje nemačke spoljne politike

Izjave Alis Vajdel ne predstavljaju iznenađenje, pošto je AfD već godinama poznat kao jedina parlamentarna partija u Nemačkoj koja propagira spoljnu politiku koja odudara o evropsko-atlantističkog glavnog toka, pre svega kada je reč o odnosima sa Rusijom.

Alis Vajdel

EPA

 

 

Manifest bavarske podružnice AfD-a za izbore koji su u toj pokrajini održani počekom oktobra mogao bi da ukaže na to kako će spoljnopolitička vizija te partije izgledati u budućnosti.

Naime, u njemu se, pored ranijih poziva na prekid pomoći Ukrajini i ukidanje sankcija protiv Rusije, navodi i da bi Bavarska trebalo da bude "most između Istoka i Zapada, a ne Bajdenove geopolitike koja pokušava da podeli Evroaziju i služi američkim interesima".

U manifestu se poziva i na zaobilaženje zvaničnog Berlina i obnovu veza Bavarske i Rusije "po modelu Mađarske i Srbije", kao i na zauzimanje neutralne pozicije u "geopolitičkom sukobu SAD i zemalja u usponu, pre svega članica BRIKS-a Rusije i Kine".

Iako je stav bavarske podružnice AfD i dalje u određenoj meri "radikalan" u poređenju sa zvaničnom pozicijom te partije, promene u spoljnopolitičkoj orijentaciji AfD-a su očigledne: Dok je na evropskim izborima 2014. godine u manifestu AfD-a pisalo da je "NATO stub transatlantske bezbednosti čiji je ključni deo savez sa SAD", on se u programu za izbore 2024. godine ne pominje nijednom – ali se zato poziva na bližu saradnju sa ŠOS-om i Evroazijskom ekonomskom unijom, dok se na dominaciju "neevropskih sila" (očigledno SAD) gleda krajnje kritički.

Bliske odnose rukovodstva AfD-a sa Moskvom pokazuje i činjenica da su mnogi od njih putovali u Rusiju – čak i nakon početka SVO, kada je za mnoge u Evropi to postalo "tabu" – ali i to što je kopredsedavajući te partije Tino Krupala prisustvovao proslavi Dana pobede 9. maja u ruskoj ambasadi.

Trebalo bi naglasiti i da se AfD protivi samoproglašenoj nezavisnosti "Kosova", u čemu takođe odudaraju od dominantnog narativa u Nemačkoj.

Promene u spoljnopolitičkoj orijentaciji AFD-a posebno su zanimljivi ako se u obzir uzme i činjenica da ta partija više nije marginalna snaga koja se može ignorisati – naprotiv, reč je o partiji koja uživa podršku oko 20 odsto nemačkih birača i koja bi u nekoliko istočnih pokrajina mogla da osvoji i najveći broj glasova.

S druge strane, popularnost vladajuće koalicije je u drastičnom padu. Pojedinačno, svaka od tri partije koje je čine – Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Slobodne demokrate (FDP) – uživa manju podršku od AfD-a, dok bi u zbiru za njih glasala tek oko trećina Nemaca.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading