Vojska
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Ovo je prvi put od kraja Drugog svetskog rata da je Bundesver trajno rasporedio svoje snage van nemačkih granica. To je veliki izazov za nemačku vojsku, koja se suočava sa nedostatkom bukvalno svega - naoružanja, opreme, municije, a pre svega ljudstva.

Nedostatak radne snage biće najveći problem. I dok oružje, oprema i municija mogu trajno da ostanu u bazama, vojnici sigurno ne bi pristali na trajno preseljenje u Litvaniju. Novoformirana brigada Pancerbrigada 45 imaće 4.800 pripadnika i oko 200 civila (po želji, vojnici će moći da dovedu i svoje porodice), prenosi Index.

Pancerbrigada 45 će se sastojati od jednog bataljona iz Bavarske, jednog iz Severne Rajne-Vestfalije i jednog međunarodnog bataljona koji će se sastojati od pripadnika NATO pojačanog prednjeg prisustva. Ovaj bataljon, pod nemačkom komandom, ranije se nalazio u Litvaniji. Na zvaničnoj Fejsbuk stranici NATO-ove borbene grupe za napredno prisustvo Litvanije navodi se da se bataljon trenutno sastoji od pripadnika iz Nemačke, Belgije, Češke, Luksemburga, Holandije, Norveške i Hrvatske.

Jedna oklopna brigada neće odvratiti Rusiju od agresije - Postoji samo jedan način da se to uradi

Kada za dve godine bude spremna za borbu, Pancerbrigada 45 će biti opremljena jednim bataljonom Leopard 2A7, bataljonom borbenih vozila pešadije Puma i drugim vozilima zajedničkog međunarodnog bataljona. Stalno raspoređivanje nemačke vojske svakako ohrabruje Litvance, iako samo jedna oklopna brigada neće mnogo učiniti da Rusiju odvrati od agresije. Neće ni sve ostale snage raspoređene u druge dve baltičke države (Britanci su u Estoniji, a Kanađani u Letoniji). Jedini način da se Moskva trajno odvrati od bilo kakvog pokušaja agresije na bilo koju članicu NATO alijanse je odlučnost da za svoju odbranu upotrebi nuklearno oružje.

Da li bi NATO naredio nuklearni udar ako bi Rusi ušli u baltičke zemlje?

Da li će američki i/ili francuski predsednik i britanski premijer narediti nuklearni napad na Rusiju jer su ruske snage ušle na teritoriju Litvanije, Letonije i Estonije? Ili je verovatniji scenario da Saveznici pošalju neke male kopnene snage da pomognu Litvancima, Letoncima i Estoncima u odbrani? Nakon što ih Rusi poraze i ponovo okupiraju, američki i evropski politički lideri će objaviti da su pokušali da ih brane, ali to nije bilo moguće.

Problem je tim veći što bi vrlo brzo, za otprilike godinu dana, NATO alijansa mogla da se suoči sa najvećom krizom do sada eventualnim povratkom Donalda Trampa u Ovalni kabinet Bele kuće. Zbog toga bi bezbednost baltičkih država, kao i svih drugih evropskih država, gotovo u potpunosti postala evropski problem. Evropa ima dve nuklearne sile - Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo. Međutim, samo Francuska je članica Evropske unije.

Francuska nema impresivnu nuklearnu silu, ali dovoljnu da odvrati Putina

Francuske nuklearne snage nisu velike (pogotovo ne u poređenju sa američkim i ruskim), ali bi ipak bile dovoljne da Putina odvrate od agresivne politike prema evropskim državama. Stoga ne čudi što postoje predlozi da se francuske nuklearne snage evropeiziraju i tako ojača evropski odbrambeni potencijal protiv agresivnog severnog suseda. Ne bi bilo prvi put da velike evropske sile odluče da ih savezi ne obavezuju dovoljno da rizikuju svoj opstanak. Poljaci su to najteže osetili 1939. godine, kada su njihovu zemlju rasparčali nemački nacionalsocijalisti i sovjetski komunisti, a Sovjeti su iskoristili situaciju da okupiraju Letoniju i Estoniju).

Zanimljivo je da su Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo objavile rat samo Nemačkoj, dok su potpuno ignorisale rasparčavanje Poljske od strane SSSR-a. Posle objave rata ništa nisu uradili protiv Nemačke sve do 10. maja 1940. i napada na Francusku. Ali tada je za Francuze bilo kasno.

Poljska želi nuklearno oružje

Stoga ne čudi što iz Varšave stižu izjave da Poljska želi da se naoruža nuklearnim oružjem kao najjačim sredstvom odvraćanja od moguće ruske agresije. Izjava poljskog brigadnog generala Jaroslava Kraševskog od 12. februara poljskim medijima RMF FM da "oni koji poseduju nuklearne sposobnosti imaju veoma visok nivo bezbednosti" bila bi nezamisliva pre dve godine.

Ali sada nije doživela osudu poljske javnosti. Naprotiv, naišlo je na odobravanje. Problem je što Poljska nema dovoljno vremena da razvije sopstveno nuklearno oružje, pa se postavlja pitanje čije da upotrebi. Najverovatnija varijanta je američka, ali bi povratkom Trampa na vlast i ta opcija bila veoma upitna. Ulaskom u NATO bezbednosni savez, baltičke države su, kao i mnoge druge, verovale da su trajno rešile pitanje opstanka. Okrutna ruska agresija na Ukrajinu zajedno sa republikanskom blokadom dalje pomoći, a povrh toga i Trampov negativan odnos prema NATO, nimalo ne ohrabruju. Evropski nuklearni kišobran bi bio dobra zamena za američki, ali za sada od toga neće biti ništa.

Alo.rs/Mondo

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading